Registruj se
Prijavi se
Defektološke ordinacije Beograd
Cene pregleda u defektološkim ordinacijama u Beogradu uporedite ovde i nađite odgovore na pitanja šta sve leči defektolog i kako izgleda proces lečenja kod defektologa.
POgledajte prezentacije beogradskih defektoloških ordinacija u kojima možete upoznati njihov način rada, videti lokcaije defektoloških ordinacija, zakazati pregled kod defektologa, upoznati se bolje sa samim defektologom kroz njegovu biografiju i pogledati slike defektološke ordinacije.
Defktološke ordinacije u Beogradu i defektolzi Vam mogu pomoći u rešavanju problema koji se javljaju kod dece, adolescenata i odraslih.
Defektolozi se bave lečenjem psihofizičkih smetnji kod dece i odraslih.
Nemojte bežati od problema koje primetite u govoru ili ponašanju svog deteta, već se obratite nekoj od profesinalnih defektoloških ordinacija u Beogradu.
Potražite pomoć defektologa za lečenje i negu odraslih osoba sa hendikepom.
Beograd Vam nudi mnoštvo priznatih i profesionalnih defektologa koji su tu da Vam pomognu.
DEFEKTOLOŠKA ORDINACIJA.
DISGRAFIJA.
Nepravilan rukopis, nesavladana veština pisanja osobe koja je učena ovoj veštini (ne odnosi se na osobe koje nisu obučavane za veštinu pisanja).
Uzrok je neurološke prirode, u specifičnim ispadima u funkcionisanju određenih struktura, bilo kao posledica afazije, razvojnih nepravilnosti,ili, neretko, neutvrđenog uzroka.
Osobe sa disgrafijom ovladavaju pisanjem do određenog nivoa za razliku osoba sa AGRAFIJOM (Agraphia).
Disgrafija je često udružena sa disleksijom i poremećajima fine motorike.
DISKALKULIJA.
Problem u savladavanju matematičkih veština, uprkos adekvatnom obučavanju.
Osobe sa diskalkulijom zbog specifičnih neuroloških ispada nisu u mogućnosti da barataju brojevima na način na koji većina ljudi može, problem se vidi čak i pri sabiranju prostih brojeva.
Izvestan broj osoba ima potpunu nesposobnost za matematičku veštinu, i to se naziva AKALKULIJA (Acalculia).
DISLEKSIJA.
Problem savladavanja pisanog jezika, uprkos adekvatnom obučavanju.
Osobe sa disleksijom takođe imaju specifične i raznovrsne neurološke ispade koji im otežavaju čitanje i aktivnosti vezane uz čitanje (analiza i sinteza glasova u izgovorenim rečima, na primer), što ne utiče samo na ocenu iz srpskog jezika, već na kompletno školovanje i život osobe sa disleksijom.
U našoj sredini problem je veliki zbog potpunog nepoznavanja problema kao takvog.
Tipična situacija je ona u kojoj se od strane roditelja i školskog sistema stvara psihološki pritisak na dete, a to zatim povlači druge probleme, po dete i sredinu (depresija, nasilničko ponašanje, napuštanje školovanja pre završetka - samo su neki od mogućih nastavaka).
DISPRAKSIJA.
Problem u nemogućnosti ili nepravilnosti naše voljne kontrole pokreta raznih mišića.
Uzroci su razni, te i simptomi.
Najčešće se prepoznaje po kašnjenju u razvoju motorike, nespretnošću, nevoljnim pokretima pri izvođenju određenih pokreta.
U oblasti govorno-jezičkog funkcionisanja osnovni simptom je kašnjenje u progovaranju, što predstavlja poseban problem pod nazivom VERBALNA APRAKSIJA.
DISFAGIJA.
Neuromotorni poremećaj koji se ogleda u otežanom hranjenju, tačnije gutanju, čak i pljuvačke i tečne hrane.
Deca sa disfagijom obično jedu jako sporo, ne jedu dovoljno količinski, podložni su čestim respiratornim infekcijama, stalno su mokra zbog pljuvačke koja se sliva van usta.
Logopedski tretman podrazumeva vežbe stimulicije neuromišićnih refleksa gutanja i žvakanja.
DISFONIJA.
Ovo je naziv za poremećaj glasa, najčešće po tipu promuklosti.
Uzroci su razni, od respiratornih infekcija, hormonskih poremećaja, psiholoških problema.
Glas promenjenog kvaliteta se tretira u zavisnosti od uzroka i tipa oštećenja: medikamentoznom terapijom, logopedskim vežbama, hirurški.
DIZARTRIJA.
Neuro-motorni poremećaj koji pogađa govornu muskulaturu.
Ogleda se u poremećajima disanja i produkcije govora - govor je isprekidan, promukao, neujednačene visine i intenziteta, ili pak vrlo usporen.
Prateći je simptom cerebralne paralize , Parkinsonove bolesti, multiple skleroze, moždanog udara, povreda mozga.
MUCANJE.
Jezički poremećaj koji se ispoljava u specifičnim prekidima ritma i tempa, nevoljnim grčenjem muskulature, te je govor isprekidan, sa ponavljanjima određenih glasova ili slogova.
Mucanje ima svoju neurološku osnovu, a za sobom povlači i izvesne psihološke probleme.
Pogrešan pristup mucanju može dovesti do većih problema!
Svaka osoba koja ima problem mucanja zahteva individualni program, u zavisnosti od uzrasta, tipa mucanja i specifičnog senzibiliteta osobe.
RAZVOJNA DISFAZIJA.
Poremećaj u razvoju jezičkih struktura, koji se ispoljava u problemima u razumevanju i formulisanju govora (dete ne razume) , kao i/ili u problemima produkcije govora (dete ne priča).
Pod ovim terminom krije se veliki broj različitih simptoma, ali osnovni simptomi su kašnjenje u progovaranju, nepravilan izgovor velikog broja glasova, i agramatičan govor - uprošten do nivoa rečenice od dve reči, bez priloga, predloga, prideva, i bez pravilne promene reči.
DISGRAFIJA.
Nepravilan rukopis, nesavladana veština pisanja osobe koja je učena ovoj veštini (ne odnosi se na osobe koje nisu obučavane za veštinu pisanja).
Uzrok je neurološke prirode, u specifičnim ispadima u funkcionisanju određenih struktura, bilo kao posledica afazije, razvojnih nepravilnosti,ili, neretko, neutvrđenog uzroka.
Osobe sa disgrafijom ovladavaju pisanjem do određenog nivoa za razliku osoba sa AGRAFIJOM (Agraphia).
Disgrafija je često udružena sa disleksijom i poremećajima fine motorike.
DISKALKULIJA.
Problem u savladavanju matematičkih veština, uprkos adekvatnom obučavanju.
Osobe sa diskalkulijom zbog specifičnih neuroloških ispada nisu u mogućnosti da barataju brojevima na način na koji većina ljudi može, problem se vidi čak i pri sabiranju prostih brojeva.
Izvestan broj osoba ima potpunu nesposobnost za matematičku veštinu, i to se naziva AKALKULIJA (Acalculia).
DISLEKSIJA.
Problem savladavanja pisanog jezika, uprkos adekvatnom obučavanju.
Osobe sa disleksijom takođe imaju specifične i raznovrsne neurološke ispade koji im otežavaju čitanje i aktivnosti vezane uz čitanje (analiza i sinteza glasova u izgovorenim rečima, na primer), što ne utiče samo na ocenu iz srpskog jezika, već na kompletno školovanje i život osobe sa disleksijom.
U našoj sredini problem je veliki zbog potpunog nepoznavanja problema kao takvog.
Tipična situacija je ona u kojoj se od strane roditelja i školskog sistema stvara psihološki pritisak na dete, a to zatim povlači druge probleme, po dete i sredinu (depresija, nasilničko ponašanje, napuštanje školovanja pre završetka - samo su neki od mogućih nastavaka).
DISPRAKSIJA.
Problem u nemogućnosti ili nepravilnosti naše voljne kontrole pokreta raznih mišića.
Uzroci su razni, te i simptomi.
Najčešće se prepoznaje po kašnjenju u razvoju motorike, nespretnošću, nevoljnim pokretima pri izvođenju određenih pokreta.
U oblasti govorno-jezičkog funkcionisanja osnovni simptom je kašnjenje u progovaranju, što predstavlja poseban problem pod nazivom VERBALNA APRAKSIJA.
DISFAGIJA.
Neuromotorni poremećaj koji se ogleda u otežanom hranjenju, tačnije gutanju, čak i pljuvačke i tečne hrane.
Deca sa disfagijom obično jedu jako sporo, ne jedu dovoljno količinski, podložni su čestim respiratornim infekcijama, stalno su mokra zbog pljuvačke koja se sliva van usta.
Logopedski tretman podrazumeva vežbe stimulicije neuromišićnih refleksa gutanja i žvakanja.
DISFONIJA.
Ovo je naziv za poremećaj glasa, najčešće po tipu promuklosti.
Uzroci su razni, od respiratornih infekcija, hormonskih poremećaja, psiholoških problema.
Glas promenjenog kvaliteta se tretira u zavisnosti od uzroka i tipa oštećenja: medikamentoznom terapijom, logopedskim vežbama, hirurški.
DIZARTRIJA.
Neuro-motorni poremećaj koji pogađa govornu muskulaturu.
Ogleda se u poremećajima disanja i produkcije govora - govor je isprekidan, promukao, neujednačene visine i intenziteta, ili pak vrlo usporen.
Prateći je simptom cerebralne paralize , Parkinsonove bolesti, multiple skleroze, moždanog udara, povreda mozga.
MUCANJE.
Jezički poremećaj koji se ispoljava u specifičnim prekidima ritma i tempa, nevoljnim grčenjem muskulature, te je govor isprekidan, sa ponavljanjima određenih glasova ili slogova.
Mucanje ima svoju neurološku osnovu, a za sobom povlači i izvesne psihološke probleme.
Pogrešan pristup mucanju može dovesti do većih problema!
Svaka osoba koja ima problem mucanja zahteva individualni program, u zavisnosti od uzrasta, tipa mucanja i specifičnog senzibiliteta osobe.
RAZVOJNA DISFAZIJA.
Poremećaj u razvoju jezičkih struktura, koji se ispoljava u problemima u razumevanju i formulisanju govora (dete ne razume) , kao i/ili u problemima produkcije govora (dete ne priča).
Pod ovim terminom krije se veliki broj različitih simptoma, ali osnovni simptomi su kašnjenje u progovaranju, nepravilan izgovor velikog broja glasova, i agramatičan govor - uprošten do nivoa rečenice od dve reči, bez priloga, predloga, prideva, i bez pravilne promene reči.
Defektološko savetovalište Entera osnovano je 2006.godine u
Beogradu.
Entera je ustanova savremenog tipa, koja se na jedan nov način bavi prevencijom i tretmanom to jest lečenjem poremećaja u ponašanju.
Entera je ustanova savremenog tipa, koja se na jedan nov način bavi prevencijom i tretmanom to jest lečenjem poremećaja u ponašanju.
DEFEKTOLOŠKA ORDINACIJA.
Ordinacija Dr Selaković je specijalizovana za rad sa decom sa smetnjama u razvoju kao i sa odraslim osobama sa intelektualnim i psihičkim teškoćama.
Bavimo se ranom dijagnostikom i rehabilitacijom dece sa različitim oblicima razvojnih poremećaja (razvojna disfazija, usporen psihomotorni razvoj, autistični spektar poremećaja, hiperkinteski sindrom…) kroz logopedski, defektološki tretman, reedukaciju psihomotorike, pri čemu koristimo elemente senzorne integracije, floor-time-a, ABA metoda i TEACCH-a obuhvatajući sve oblasti funkcionisanja.
Ono sto naš rad čini jedinstvenim, jeste što pored pomenutih dijagnostičkih i rehabilitacionih postupaka i metoda, primenjujemo i biomedicinske pretrage i intervencije (Specijalni Integrativni metod – SIM), kojima nastojimo da kod deteta dobijemo dobru pažnju i koncentraciju, redukujemo hiperaktivnost, ostvarimo kvalitetnu zajedničku pažnju sa drugim, odnosno stvorimo sve preduslove za nesmetan rad i učenje.
Specijalni integrativni metod ranih intervencija u autizmu.
Ordinacija Dr Selaković je specijalizovana za rad sa decom sa smetnjama u razvoju kao i sa odraslim osobama sa intelektualnim i psihičkim teškoćama.
Bavimo se ranom dijagnostikom i rehabilitacijom dece sa različitim oblicima razvojnih poremećaja (razvojna disfazija, usporen psihomotorni razvoj, autistični spektar poremećaja, hiperkinteski sindrom…) kroz logopedski, defektološki tretman, reedukaciju psihomotorike, pri čemu koristimo elemente senzorne integracije, floor-time-a, ABA metoda i TEACCH-a obuhvatajući sve oblasti funkcionisanja.
Ono sto naš rad čini jedinstvenim, jeste što pored pomenutih dijagnostičkih i rehabilitacionih postupaka i metoda, primenjujemo i biomedicinske pretrage i intervencije (Specijalni Integrativni metod – SIM), kojima nastojimo da kod deteta dobijemo dobru pažnju i koncentraciju, redukujemo hiperaktivnost, ostvarimo kvalitetnu zajedničku pažnju sa drugim, odnosno stvorimo sve preduslove za nesmetan rad i učenje.
Specijalni integrativni metod ranih intervencija u autizmu.
MUCANJE, TIKOVI, NOĆNO MOKRENJE.
POTEŠKOĆE U UČENJU, HIPERAKTIVNOST, DISLEKSIJA.
RAZVPJNA DISFAZIJA.
PERVAZIVNI POREMEĆAJI.
OŠTEĆENJA MOTORIKE.
Porodica STOŠLJEVIĆ se bavi lečenjem dece i omladine sa psihofiziološkim poremećajima još od 1953.
godine kada je Prof.
dr Lazar Stošljević (1933-2015) izlečio svog prvog pacijenta od noćnog mokrenja, a desetak godina kasnije i Prof.
Nada Stošljević (1943-2011) svog prvog pacijenta od mucanja.
Krajem 80-tih godina prošlog veka ovoj prvoj generaciji stručnjaka su se priključili dr med.
Mirjana Stošljević koja je osnovala ordinaciju “Stošljević” kao i Prof.
dr Miodrag Stošljević koji i danas obavlja lekarsku praksu.
Trenutno u praktični rad sa pacijentima se uključio i Matija Stošljević, apsolvent Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, pa se ova dugogodišnja tradicija nastavlja i kroz treću generaciju stručnjaka.
POTEŠKOĆE U UČENJU, HIPERAKTIVNOST, DISLEKSIJA.
RAZVPJNA DISFAZIJA.
PERVAZIVNI POREMEĆAJI.
OŠTEĆENJA MOTORIKE.
Porodica STOŠLJEVIĆ se bavi lečenjem dece i omladine sa psihofiziološkim poremećajima još od 1953.
godine kada je Prof.
dr Lazar Stošljević (1933-2015) izlečio svog prvog pacijenta od noćnog mokrenja, a desetak godina kasnije i Prof.
Nada Stošljević (1943-2011) svog prvog pacijenta od mucanja.
Krajem 80-tih godina prošlog veka ovoj prvoj generaciji stručnjaka su se priključili dr med.
Mirjana Stošljević koja je osnovala ordinaciju “Stošljević” kao i Prof.
dr Miodrag Stošljević koji i danas obavlja lekarsku praksu.
Trenutno u praktični rad sa pacijentima se uključio i Matija Stošljević, apsolvent Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, pa se ova dugogodišnja tradicija nastavlja i kroz treću generaciju stručnjaka.
POREMEĆAJI IZ AUTISTIČKOG SPEKTRA.
ZAOSTAJANJE U INTELEKTUALNOM FUNKCIONISANJU.
HIPERAKTIVNOST i MOTORNI NEMIR.
TEŠKOĆE U USMERAVANJU i ODRŽAVANJU PAŽNJE.
REEDUKACIJA PSIHOMOTORIKE.
PROBLEMI U VASPITANJU DECE.
KONTROLA BESA i TEŠKOĆE U SOCIJALNOM FUNKCIONISANJU.
POTEŠKOĆE U IZRAŽAVANJU MISLI i OSEĆANJA.
NEADEKVATNA i NEPRIHVATLJIVA PONAŠANJA.
STRAHOVI, FOBIJE, ANSKSIOZNOST i PANIČNI NAPADI.
PSIHOLOŠKO TESTIRANJE.
TESTIRANJE INTELEKTUALNIH SPOSOBNOSTI.
BILINGVIZAM.
PROFESIONALNA ORIJENTACIJA
ZAOSTAJANJE U INTELEKTUALNOM FUNKCIONISANJU.
HIPERAKTIVNOST i MOTORNI NEMIR.
TEŠKOĆE U USMERAVANJU i ODRŽAVANJU PAŽNJE.
REEDUKACIJA PSIHOMOTORIKE.
PROBLEMI U VASPITANJU DECE.
KONTROLA BESA i TEŠKOĆE U SOCIJALNOM FUNKCIONISANJU.
POTEŠKOĆE U IZRAŽAVANJU MISLI i OSEĆANJA.
NEADEKVATNA i NEPRIHVATLJIVA PONAŠANJA.
STRAHOVI, FOBIJE, ANSKSIOZNOST i PANIČNI NAPADI.
PSIHOLOŠKO TESTIRANJE.
TESTIRANJE INTELEKTUALNIH SPOSOBNOSTI.
BILINGVIZAM.
PROFESIONALNA ORIJENTACIJA
Defektološke ordinacije su ordinacije u kojima rede defektolozi i pruža svoju profesionalnu pomoć svim osobama svih
starosnih dobi kojima je potrebno lečenje kod defektologa. Pregledom u defektološkoj ordinaciji se postavlja dijagnoza i
utvrđuje se da li je potreban nastavak lečenja kod defektologa i koju vrstu tretmana treba primeniti.
Defektolozi proučavaju, otkrivaju ali i osposobljavaju za život osobe sa smetnjama u psihičkom i telesnom razvoju i osobe sa
poremećajem u ponašanju. Defektolozi svoje stečeno znanje mogu primeniti kako u kliničkoj tako i u edukacijskoj praksi u
tzv. praksi prevaspitavanja. Jezik i govor su saznajno sredstvo komunikacije, govorom deca primaju i traže objašnjenje,
izražavaju želje i potrebe, razmenjuju informacije, razvijaju mišljenje i interakciju sa okolinom. Dete usvaja govor i jezik
zavisno od svojih fizičkih i psihičkih sposobnosti i potreba. Deficit u bilo kojoj oblasti dovodi do smanjenja govorno-jezičkih
potencijala i do pojave raznih govorno-jezičkih poremećaja. Defektologija, odnosno specijalna edukacija i rehabilitacija se
zapravo i bavi stanjima, a ne bolestima za razliku od medicine. Defektologiju za razliku od medicine interesuju stanja, a ne
bolesti, odnosno, ona se ne bavi lečenjem već rehabilitacijom. Ukoliko se dovoljno bavite svojim detetom, pojedina stanja se
mogu primetiti u najranijem dobu deteta. Što se ranije obratite nekoj defektološkoj ordinaciji, Vama i Vašem detetu može se
više pomoći.
