Lečenje steriliteta Novi Sad

Registruj se
Prijavi se
Lečenje steriliteta Novi Sad
ginekoloska-ordinacija-andjelic-lecenje-steriliteta
STERILITET.
Pod bračnom neplodnošću podrazumeva se je neuspeh ostvarivanja potomstva posle 1 godine nezaštićenog seksualnog odnosa.
U stručnoj literaturi koriste se dva termina: sterilitet i infertilitet.
Klinička evauluacija sterilnih parova mogu se grupisati u cetiri kategorije: Analiza sperme, Testovi ovulacije, Anatomija i funkcija materice i jajovoda, Laporaskopija.
Po preporuci svetske zdravstvene organizacije (WHO) bazični set analiza predstavljaju: analiza sperme, serumski progesteron u sredini lutalne faze i prohodnost tuba.
ginekoloska-ordinacija-dr-ilic-lecenje-steriliteta
STERILITET.
Sterilitet (pravilnije infertilitet) predstavlja stanje u kome par ni nakon 12 meseci redovnih seksualnih odnosa bez korišćenja metoda kontracepcije ne može da dođe do trudnoće.
Sterilitet može biti primarni i sekundarni u zavisnosti od toga da li je u prošlosti bilo trudnoća (sekundarni) ili ne (primarni).
Ova pojava je vrlo rasprostanjena kako u svetu tako i kod nas gde zahvata 16-18% parova reproduktivne dobi, ali je važno napomenuti da će uz adekvatan tretman većina ovih parova konačno doći do potomstva (preko 80%).
KADA SE SAVETUJE OBRAĆANJE LEKARU ZBOG OVOG PROBLEMA Uopšteno govoreći obraćanje specijalisti savetuje se tek nakon godinu dana neuspelih pokušaja, ali ukoliko je žena starija od 35 godina ili je prisutno neko zdravstveno stanje za koje je poznato da je u vezi sa sterilitetom (neredovni menstrualni ciklusi, endometrioza, prethodna vanmaterična trudnoća, pelvična inflamatorna bolest, sindom policističnih jajnika, itd.) savet za javljanje lekaru je već nakon 6 meseci, a po potrebi i ranije.
klinika-ferona-lecenje-steriliteta

Klinika Ferona

Novi Sad, Šarplaniska 19 021 3000220
Sterilitet - infertilitet.
Dijagnostika.
Ovarijalna rezerva.
Lečenje steriliteta.
Sterilitet se definiše kao stanje u kome ne dolazi do trudnoći ni nakon godinu dana redovnih seksualnih odnosa bez upotrebe kontraceptivnih metoda.
Sterilitet sam po sebi predstavlja grublji pojam koji se pre odnosi na stanje u kome par ne može da ostvari spontanu trudnoću i ovo je u praksi relativno retko, tako da bi pravilniji izraz bio infertilitet odnosno stanje u kome je par usled određenih faktora sa smanjenom a ne odsutnom šansom za ostvarivanje trudnoće i ovaj izraz se koristi u međunarodnoj terminologiji.
Izraz koji se u našem zdavstvenom sistemu tradicionalno koristio je bračna neplodnost, iako mi za situaciju gde određeni par zahteva pomoć stručnjaka više volimo pojam reproduktivnog izazova za određene parove.
Brojni su uzroci infertiliteta, ali da bi neko razumeo njegov pojam i kompleksnost ove pojave treba da poznaje makar elementarne osnove ljudske reprodukcije odnosno razmnožavanja.
ginekoloska-ordinacija-dr-veber-lecenje-steriliteta
Sterilitet.
Lečenje steriliteta, Hormonski poremećaji kao uzrok steriliteta, Stres i začeće.
Uzroci steriliteta kod žena mogu da budu hormonski poremećaji, problemi sa jajovodima, problemi sa matericom, endometrioza (prisustvo sluznice materice na drugim organima, gde se normalno ne nalazi), imunološki problemi ili, pak, kombinacija ovih faktora.
Muška neplodnost nastaje kao posledica poremećaja produkcije spermatozoida (smanjen kvalitet i/ili kvantitet spermatozoida usled infekcije polnih organa i infektivnih bolesti, endokrinih i imunoloških poremećaja, neadekvatnog stila života i uticaja životne sredine), ali i faktori kao što su impotencija i poremećaji ejakulacije.
O neotkrivenom ili nerazjašnjenom uzroku govori se kada nakon primenjenih svih dijagnostičkih procedura problem steriliteta jednog para ostaje neobjašnjen.
Nažalost, statistika pokazuje da zbog steriliteta od 15% do 18% parova ne mogu da se ostvare kao roditelji ni posle godinu dana redovnih seksualnih odnosa sa ciljem začeća. Gotovo identično zastupljen i kod muškaraca i kod žena (od 30% do 40%), sterilitet je uzrokovan brojnim faktorima. Uzroci steriliteta mogu biti biološki, genitalni, vezani za ranije istorije bolesti, povrede, upotrebu lekova i psihička stanja. U 90% slučajeva steriliteta može se utvrditi razlog neplodnosti. Jedna od predrasuda je da je neplodnost neizlečiva, dok u stvarnosti oko 50% parova posle terapije ostvari željenu trudnoću. Sterilitet sam po sebi ne ugrožava zdravlje osobe, zbog čega se i ne definiše kao bolest, već kao medicinsko stanje. Medjutim, kod velikog broja ljudi, činjenica da ih sterilitet sprečava da se ostvare kao roditelji, ima značajnih uticaja na psihičke, pa i socijelne probleme. Ukoliko postoji bilo kakav poremećaj, ispitivanja bi trebalo početi odmah. U slučaju neplodnosti, veoma je važno razumevanje među partnerima i zajednički napori kako bi se ostvarila željena trudnoća, i na vreme krenulo lečenje steriliteta. Lečenje steriliteta započinje dijagnostikovanjem i treženjem uzročika neplodnosti kod muškarca ili žene. Utvrđivanje uzrokanekad nije ni malo jednostavno i to predstavlja proces kroz koji se prolazi kraće ili duže. Kada se utvrde uzročnici, pristupa se procesu lečenja. Savremeni tempo života, povišen nivo stresa može biti uzročnik nemogućnosti začeća. Postupci kao što su inseminacija i vantelesna oplodnja predstavljaju procedure na koje se mnogi parovi odlučuju nakon određenog vremena ukoliko druge metode lečenja nisu dale rezultate. Mnogi parovi su upravo uspeli da dobiju potomstvo vantelesnom oplodnjom. Vantelesna oplodnja ili In vitro fertilizacija (engl. In vitro fertilisation (IVF)) je postupak kojim su jajne ćelije oplođene spermatozoidima izvan materice, odnosno in vitro. To je jedan od najpoznatijih postupaka medicinski potpomognute oplodnje. Ovom postupku lečenja neplodnosti pribegava se kada su ostale metode potpomognute oplodnje bezuspešne. Lečenje uključuje kontrolisanje ovulacije hormonima, vađenje (punkcija) jajnih ćelija iz jajnika žene i ostavljanje spermatozoida da oplode jajnu ćeliju u tekućem medijumu. Oplođena jajna ćelija (zigot) se tada vraća (transferira) u matericu pacijentkinje s namerom da se postigne trudnoća. Prva začeta na ovaj način se rodila 1978. godine. Pojam in vitro (lat. in vitro u staklu) koristi se jer su rani biološki eksperimenti kultivisanja tkiva izvan organizma od kojeg potiču, bili sprovođeni u staklenim posudama - čašama, epruvetama. Danas se pojam in vitro koristi da označi biološku proceduru koja se odvija izvan organizma u kojem bi se normalno odvijala, da se razlikuje od in vivo procedure, gde tkivo ostaje unutar organizma gde se normalno nalazi. Kolokvijalni izraz za decu začetu IVF-om, bebe iz epruvete, se odnosi na plastične cilindrične posudice koje se koriste u hemijskim i biološkim eksperimentima. Međutim, in vitro oplodnja se obično vrši u plitkim staklenim ili plastičnim posudicama koje se zovu Petrijeve karlice.
Back to Top