Danski jezik (danski: dansk sprog) je germanski jezik u podgrupi skandinavskih jezika. Bokmal (Bokmål) varijanta norveškog
jezika se može smatrati danskim dijalektom. To je posledica činjenice da su Danska i Norveška 400 godina živele u uniji.
Govornici švedskog takođe uglavnom razumeju danski. Danski se izdvojio kao poseban skandinavski jezik prevodom Biblije na
danski 1550. Usled vikinških ili danskih invazija, skandinavski je izvršio veliki uticaj na engleski jezik, naročito u lokalnim
dijalektima Jorkšira. Standardni danski se danas zasniva na govoru Kopenhagena i okoline (Rigsdansk). Danski jezik ima
veoma komplikovana pravila izgovora, sa mnogo redukcija, glotalni zastoj (stød), i čak 27 samoglasničkih fonema, koje se
dele na kratke i duge. Suglasnika ima 17, diftonga 25. Postoje dva gramatička roda, zajednički i neutralni. Glagoli se ne
menjaju po licima u prezentu, ali ima mnogo nepravilnih. Reči se često spajaju u duge složene izraze, slično kao u
nemačkom. Rečnik danskog je pretrpeo najviše uticaja od starijih i savremenih nemačkih dijalekata (naročito niski nemački),
francuskog i engleskog jezika. Pri brojanju, kombinuje se nemački (jedinice dolaze pre desetica) i francuski sistem: šezdeset
je tri puta 20, osamdeset četiri puta 20. Čak je 50 dva i po puta dvadeset. Za pisanje, koristi se standardni latinični alfabet, uz
dodatak slova æ, ø, i å (zamena za aa).