Sudski tumač za japanski jezik Savski venac

Japanski jezik službeni je jezik Japana, a govori se i u delovima Kine i Koreje koji su dugo bili pod japanskom vlašću, kao i u područjima gde živi dosta japanskih emigranata (SAD, Brazil). Nastao je od sledećih reči:Zbog razvitka u dugogodišnjoj izolaciji (na japanskim ostrvima), teško je naći bilo kakve veze između japanskog i nekog drugog jezika. Japanski zajedno sa rjukju jezicima spada u japansku jezičku porodicu. Priznavanjem rjukju jezika kao posebnih od strane lingvista, japanski jezik se u naučnoj literaturi sve manje svrstava u izolovane jezike, a kad uskoro rjukju jezici budu u potpunosti standarizovani, japanski jezik će i zvanično izaći iz klasifikacije koja ga svrstava u izolovane jezike, a u novoj klasifikaciji će se sa pravom pojaviti kategorija japanska porodica jezika.Pismo su Japanci preuzeli od Kineza u V veku. Za ideografske kineske znakove zvane kandži, Japanci su razvili vlastiti sistem čitanja i iz njega razvili dva fonetska pisma — hiraganu i katakanu. Svako od tri pisma ima svoje mesto i način korišćenja. Dok se neki kandži koristi za zapisivanje imenica i korena glagola, hiragana se koristi u kombinaciji sa kandžijem za zapisivanje nastavaka (glagolska vremena, poređenja prideva i sl.), gramatičkih reči (veznici, članovi itd.) i reči za koje ne postoje posebni znakovi. Katakanom se pišu strane reči i onomatopejski izrazi, a ponekad se koristi i za naglašavanje pojedinih reči. Osim ova tri pisma, povremeno se koristi i latinički romadži, uglavnom za skraćenice, a ponekad i za naglašavanje reči. U japanskom sistemu pisanja moguće je pisati vodoravno (sleva na desno) i uspravno (od gore prema dole).