Registruj se
Prijavi se
Državne osnovne škole Stari Grad
Osnovna škola “Kralj Petar Prvi” nalazi se u Starom gradu,
jednoj od opština grada Beograda.
Ime nosi po kralju Srba, Hrvata i Slovenaca, Petru I Karađorđeviću. Preteča današnje škole je Mala srpska škola osnovana 1718.
godine.
Sadašnji naziv škola nosi od 1993.godine.
Nastava se danas odvija u dva školaska objekta u Kralja Petra 7 gde se odvija nastava mlađih razreda i Maršala Birjuzova 43 gde se odvija nastava starijih razreda. Ukupno, škola raspolaže sa 41 učionicom od kojih su mnoge opremljene kabinetskom opremom.
Za potrebe fizičkog vaspitanja koriste se dve fiskulturne sale i otvoreni tereni u sklopu škole. Za učenike mlađih razreda omogućen je produženi boravak.
Nastava se odvija u prepodnevnoj smeni.
Ime nosi po kralju Srba, Hrvata i Slovenaca, Petru I Karađorđeviću. Preteča današnje škole je Mala srpska škola osnovana 1718.
godine.
Sadašnji naziv škola nosi od 1993.godine.
Nastava se danas odvija u dva školaska objekta u Kralja Petra 7 gde se odvija nastava mlađih razreda i Maršala Birjuzova 43 gde se odvija nastava starijih razreda. Ukupno, škola raspolaže sa 41 učionicom od kojih su mnoge opremljene kabinetskom opremom.
Za potrebe fizičkog vaspitanja koriste se dve fiskulturne sale i otvoreni tereni u sklopu škole. Za učenike mlađih razreda omogućen je produženi boravak.
Nastava se odvija u prepodnevnoj smeni.
Основна школа »Дринка Павловић» почела је да ради
1963.
године са седиштем у улици Косовска број 19, Београд. Смештена је у центру града, сада иза Дома Народне скупштине, некад Савезне скупштине СФР Југославије, преко пута „Борбе“, у близини „Политике“, Радио Београда, РТ Србије, великих радних организација, банака, значајних културних институција попут Народног музеја и Народног позоришта, Позоришта „Душко Радовић“, некад Малог позоришта, Дечјег културног центра, некада Дома пионира… Школа се налази у типично градском крајолику − сиве фасаде, скривена дворишта, кровови, врева која допире са Теразија и питомог Пионирског и Ташмајданског парка. Становници око „Дринке“ грађани су старог градског језгра.
Школа је морала, а и сада је у обавези, да својим програмима и организацијом рада задовољи потребе развијеног социјално-културног миљеа породица, за већину високо образованих родитеља.
С друге стране, део истог миљеа су и скромни простори угљарница и поткровља у којима живе наша деца и за које школа мора да обезбеди услове да се развијају и напредују.
Тако је „Дринка“ била и остала школа у којој су веома изражени контрасти, који јој одређују карактер, атмосферу, циљеве. Ученике је требало збринути добро организованом наставом, модерном опремом, савременим училима, материјалима за рад и забаву, храном, одморима, рекреацијом, великим избором слободних активности, које ће за осам година под окриљем школе омогућити сваком детету да открије своје поље успеха и развије га што је више могуће. Те 1963.
године под кровом школе нашло се 1210 ученика.
Пристигли из околних основних школа, брзо су постали „Дринкини“ ђаци и захваљујући скупини амбициозних, вредних, полетних, професионално јаких професора и учитеља, постали и остали заљубљени у своју школу.
Враћају јој се често, а многи као родитељи који за своје дете бирају своју некадашњу школу. Колектив је бројао 44 наставника, а данас их има 61. Број ученика је током деценија варирао од тог почетног до неке стотине мање, да би у четвртој деценији постојања школа имала до 900 ученика, што је оптимум за простор и опрему, али и за квалитетан рад.
Веома импонује податак да смо пожељна школа.
Родитељи са ширег подручја града бирају „Дринку“ јер у њој проналазе све што је потребно за правилан развој и безбрижно детињство своје деце.
Дакле, „Дринка“ је школа у којој се учи с радошћу и умно, школа у којој свако дете има своје место и потребну пажњу, школа у којој наставници раде интензивно, ангажовано и с љубављу.
Висока мотивација ученика, родитеља и наставника резултирала је успесима.
Зато смо престижна школа. Породице запослених родитеља збрињавају своју децу у „Дринки“ јер је организација рада целодневна.
Целодневни облик рада је један од револуционарних потеза школе.
Од 1970.
године школа је организована као целодневна од првог до осмог разреда.
Ученици су свој школски прибор остављали у школи.
На часовима самосталног рада радили су задатке који би иначе били домаћи задаци.
Свако дете добијало је задатке онолико сложене колико су му способности дозвољавале, а наставник је био ту да га усмерава и помаже.
Део дневног ритма су часови музике и сликања, који су трајали по 25 минута и били два пута у току дана.
Ритмичка гимнастика, модеран плес омогућавали су деци кретање, корекцију и огромно задовољство.
Сликање, моделовање и цртање уз обиље материјала и добро одабраног прибора опуштало је малишане током дана.
Исхрана је почињала доручком о којем се по граду причало, ужином која је бивала воћна, до ручка који је био зналачки куван у школи, под контролом родитеља, лекара и нутрициониста.
Недељни ритам рада деце у школи укључивао је дан за изласке, када би посећивали изложбе, ишли у позориште, гостовали у библиотекама, дружили се са књижевницима, научницима, професионалцима… Данас је целодневна настава у I и II разреду, али све остало одржало се с истим циљем и истим интензитетом као и у време оснивања. У школску 2013/2014 .
годину „Дринка “ је уписала 118 првакa, матуру очекује 106 осмака.
Број ученика у целој школи је 920 .
Врви као у кошници. Нема предаха.
Рађају се нове идеје, улазимо у нове пројекте.
Хрле ђаци и родитељи са свих страна по знање, разумевање, љубав, успех.
„Дринка“ их чека, онако како се очекује од „Школе која се воли“.
године са седиштем у улици Косовска број 19, Београд. Смештена је у центру града, сада иза Дома Народне скупштине, некад Савезне скупштине СФР Југославије, преко пута „Борбе“, у близини „Политике“, Радио Београда, РТ Србије, великих радних организација, банака, значајних културних институција попут Народног музеја и Народног позоришта, Позоришта „Душко Радовић“, некад Малог позоришта, Дечјег културног центра, некада Дома пионира… Школа се налази у типично градском крајолику − сиве фасаде, скривена дворишта, кровови, врева која допире са Теразија и питомог Пионирског и Ташмајданског парка. Становници око „Дринке“ грађани су старог градског језгра.
Школа је морала, а и сада је у обавези, да својим програмима и организацијом рада задовољи потребе развијеног социјално-културног миљеа породица, за већину високо образованих родитеља.
С друге стране, део истог миљеа су и скромни простори угљарница и поткровља у којима живе наша деца и за које школа мора да обезбеди услове да се развијају и напредују.
Тако је „Дринка“ била и остала школа у којој су веома изражени контрасти, који јој одређују карактер, атмосферу, циљеве. Ученике је требало збринути добро организованом наставом, модерном опремом, савременим училима, материјалима за рад и забаву, храном, одморима, рекреацијом, великим избором слободних активности, које ће за осам година под окриљем школе омогућити сваком детету да открије своје поље успеха и развије га што је више могуће. Те 1963.
године под кровом школе нашло се 1210 ученика.
Пристигли из околних основних школа, брзо су постали „Дринкини“ ђаци и захваљујући скупини амбициозних, вредних, полетних, професионално јаких професора и учитеља, постали и остали заљубљени у своју школу.
Враћају јој се често, а многи као родитељи који за своје дете бирају своју некадашњу школу. Колектив је бројао 44 наставника, а данас их има 61. Број ученика је током деценија варирао од тог почетног до неке стотине мање, да би у четвртој деценији постојања школа имала до 900 ученика, што је оптимум за простор и опрему, али и за квалитетан рад.
Веома импонује податак да смо пожељна школа.
Родитељи са ширег подручја града бирају „Дринку“ јер у њој проналазе све што је потребно за правилан развој и безбрижно детињство своје деце.
Дакле, „Дринка“ је школа у којој се учи с радошћу и умно, школа у којој свако дете има своје место и потребну пажњу, школа у којој наставници раде интензивно, ангажовано и с љубављу.
Висока мотивација ученика, родитеља и наставника резултирала је успесима.
Зато смо престижна школа. Породице запослених родитеља збрињавају своју децу у „Дринки“ јер је организација рада целодневна.
Целодневни облик рада је један од револуционарних потеза школе.
Од 1970.
године школа је организована као целодневна од првог до осмог разреда.
Ученици су свој школски прибор остављали у школи.
На часовима самосталног рада радили су задатке који би иначе били домаћи задаци.
Свако дете добијало је задатке онолико сложене колико су му способности дозвољавале, а наставник је био ту да га усмерава и помаже.
Део дневног ритма су часови музике и сликања, који су трајали по 25 минута и били два пута у току дана.
Ритмичка гимнастика, модеран плес омогућавали су деци кретање, корекцију и огромно задовољство.
Сликање, моделовање и цртање уз обиље материјала и добро одабраног прибора опуштало је малишане током дана.
Исхрана је почињала доручком о којем се по граду причало, ужином која је бивала воћна, до ручка који је био зналачки куван у школи, под контролом родитеља, лекара и нутрициониста.
Недељни ритам рада деце у школи укључивао је дан за изласке, када би посећивали изложбе, ишли у позориште, гостовали у библиотекама, дружили се са књижевницима, научницима, професионалцима… Данас је целодневна настава у I и II разреду, али све остало одржало се с истим циљем и истим интензитетом као и у време оснивања. У школску 2013/2014 .
годину „Дринка “ је уписала 118 првакa, матуру очекује 106 осмака.
Број ученика у целој школи је 920 .
Врви као у кошници. Нема предаха.
Рађају се нове идеје, улазимо у нове пројекте.
Хрле ђаци и родитељи са свих страна по знање, разумевање, љубав, успех.
„Дринка“ их чека, онако како се очекује од „Школе која се воли“.
