ONKOLOGIJA.
Otkrivanje i operativno lečenje tumora.
Rak
bubrega treći je po učestalosti tumor urotrakta, posle tumora
prostate i bešike.
Nažalost, nekada tumor može da naraste i
do 15 centimetara, a da nema simptoma.
Kako bi se bolest
otkrila na vreme, kada je izlečenje moguće u 80 odsto
slučajeva, od presudnog značaja su preventivni pregledi
urologa.
Ultrazvukom se gotovo u 100 % slučajeva može
otkriti tumor
bubrega.
Često je to i dovoljan pregled da se uđe u dalju
dijagnostičku proceduru koja podrazumeva laboratorijske
analize, uzimanje podataka o pacijentu i odluku o definitivnom
lečenju.
Ponekad su za tu odluku potrebni i skener, magnetna
rezonanca i renovazorgafija, ciljano snimanje bubrega sa
kontrastom, da bismo procenili da li je u pitanju maligni ili
benigni tumor, kakav je odnos tumora prema krvnim
sudovima i na osnovu toga doneli odluku o vrsti operacije, da
li može da se obavi parcijalna operacija pri kojoj bi bio
uklonjen samo tumor ili mora da se odstrani ceo bubreg.
Operativno lečenje tumora dojke i štitne žlezde.
Osnovna
procedura do pred kraj XX veka bila je mastektomija.
Podrazumeva uklanjanje cele dojke i limfnih žlezda pazušne
jame.
Posle operacije nije obavezno zračenje, ali se
primenjuje ako je tumor bio smešten u unutrašnjim
kvadrantima, ili ako je više limfnih žlezda u pazuhu bilo
zahvaćeno tumorom.
Poštedna operacija.
Sinonimi: kvadrantektomija sa disekcijom
aksile, široka resekcija (ekscizija) tumora sa disekcijom
aksile… Razvija se poslednjih decenija XX veka, u prednosti
je nad mastektomijom iz estetskih i psiholoških razloga, jer
pacijentkinja posle lečenja ne ostaje bez dojke.
Podrazumeva
uklanjanje tumora sa okolnim tkivom dojke, uklanjanje
limfnih žlezda iz pazuha u opsegu kao kod mastektomije i
postoperativno zračenje ostatka dojke.
Posle ove operacije
obavezno je zračenje da bi se rezultati lečenja izjednačili sa
onim posle mastektomije.