Psihoterapija, Psihoterapeut Stari Grad

Psihoterapija nam omogućava sasvim nove, duboke uvide u sopstvenu ličnost, druge ljude i naše odnose sa njima.
Učimo da sagledamo stvari iz različitih perspektiva, učimo da prihvatimo sebe i svoje emocije kao i ljude oko nas.
Bilo da se psihoterapija svodi na rešavanje trenutnih tegoba ili problema koje traju duže vreme, bilo da je ona usmerena na usavršavanje i unapređenje sopstvenih potencijala, psihoterapija uvek podrazumeva neki vid promene.
Kada nam psihoterapija može pomoći?
Psihoterapija može biti delotvorna u prevazilaženju problema u različitim oblastima života, poput: Često ste loše raspoloženi, ne vidite smisao življenja, ne osećate radost duže vreme, Često osećate ljutnju i bes, Osećate se bespomoćno, beznadežno, usamljeno, Osećate uznemirenost, uplašeni ste i anksiozni, Osećate da ste pod velikim pritiskom i stresom, Imate problem u komunikaciji sa drugima, Teško vam je da se koncentrišete i osećate da niste produktivni, Nesigurni ste, osećate da nemate dovoljno samopouzdanja, Imate problem u partnerskom odnosu.
Želite da radite na ličnom rastu i razvoju, da poboljšate kvalitet svog života, da bolje da razumete sebe i druge.
Želite da razvijete svoju autentičnost, kreativnost, spontanost

PSIHOTERAPIJA.
Nejjednostavnije rečeno, psihoterapija je lečenje razgovorom, reč po reč.
Psihoterapija izgleda tako što sedimo jedan naspram drugog i razgovaramo, najčešće oko sat vremena (ležanje na kauču je deo terapijske legende i danas se viđa uglavnom samo na filmu).
Nije u pitanju medikamentozna terapija, ali ponekad podrazumeva i upotrebu lekova (koje prepisuje psihijatar, kao saradnik u timu).
Ono što terapijski razgovor razlikuje od razgovora sa prijateljem, strancem, sveštenikom ili bilo kojom drugom osobom koja je spremna da vas sasluša je to što vas terapeut sluša na jedan drugačiji način – dajući prostor vašim doživljajima, dozvoljavajući da se sadržaj izgovara onoliko koliko je potrebno, dijagnostifikuje, kontejnira, uobličava, daje feedback, interveniše kada je potrebno i koristi pritom različite terapijske tehnike.
Psihoterapeuti su stručnjaci iz domena mentalnog zdravlja koji su prošli složeno višegodišnje obrazovanje posle završenog fakulteta (u našem slučaju – odsek psihologija), poštuju etički kodeks i članovi su neke od profesionalnih organizacija koje superviziraju njihov rad.
Kvalitet i uspešnost tretmana ne zavise toliko od terapijskog modaliteta, vrste terapije, koliko od umeća terapeuta, motivisanosti klijenta i kontakta koji se među njima realizuje.
U zavisnosti od problema i tematike, motivacije i postavljenog cilja, psihoterapija može trajati različito dugo, od nekoliko susreta do nekoliko godina.

PSIHOTERAPIJA.
Individualna psihoterapija dece, adolescenata i odraslih, Psihoterapija za parove, bračne partnere i porodicu, Psihološka pomoć u rešavanju životnih kriza i konflikata, Grupna psihoterapija.
Psihoterapija dece, Psihoterapija adolescenata, Psihoterapija poremećaja ishrane, Porodična i partnerska psihoterapija, Psihoterapija kriznih stanja.

PSIHOTERAPIJA.
Individualna psihoterapija, grupna psihoterapija, bračna psihoterapija, grupna terapija za razvedene.
Nije lako opisati psihoterapiju.
Ona varira u zavisnosti od ličnosti psihoterapeuta i klijenta, kao i od specifičnosti samog problema sa kojim klijent dolazi.
Postoji puno različitih metoda koje se mogu koristiti u tretiranju problema.
Psihoterapija nije kao poseta doktoru.
Ona podrazumeva jedan aktivan odnos klijenta/pacijenta prema lečenju.
Uspeh terapije ne zavisi samo od stručnosti i zainteresovanosti lekara/ psihoterapeuta, već i od samog klijenta i njegove motivisanosti.
Da bi terapija bila uspešna klijent, zaista, mora da radi na onome o čemu priča.
Psihoterapija je dinamičan, uzbudljiv i složen proces.
Nema nikakve garancije šta će klijent doživeti tokom terapijskog procesa.
Kada se razgovara o neprijatnim aspektima klijentovog života, klijent može da iskusi osećanja kao što su tuga, ljutnja, frustriranost, usamljenost, beznađe.
Ipak, psihoterapija svakako donosi puno dobiti: poboljšanje odnosa sa drugim ljudima, bolje rešavanje specifičnih problema, značajnu redukciju stresa i drugih loših osećanja.
Spremnost klijenta da bude iskren se podrazumeva.
Psihoterapeut mu samo asistira u procesu preispitivanja sebe i menjanju svojih pretpostavki o sebi i svetu.
Važno je da terapeut i klijent zajedno definišu ciljeve terapijskih susreta.
Tokom psihoterapijskog procesa istražuje se i prošlost kako bi se bolje razumelo kako su različiti ljudi i događaji kreirali sadašnji život klijenta.
Zatim se istražuju načini na koje se klijenti nose sa aktuelnim situacijama i problemima u nadi da će se pronaći bolje strategije.