Psihoterapija je lečenje psihičkih poremećaja i oboljenja
psihogenog porekla bez upotrebe lekova, tj psihološkim
metodama.
Međutim, često se kaže da je psihoterapija suviše
dobra i lekovita metoda da bi se njena upotreba mogla
ograničiti samo na bolesne.
Kao rezultat pravovremeno
sprovedenih psihoterapijskih postupaka i mentalno zdravi ljudi
često postaju srećniji i zadovoljniji, sposobniji za bliskost,
ljubav, seksualno funkionisanje, uspešniji u učenju i
obavljanju profesionalne delatnosti žive kvalitetnije.
Poznato
da svi nosimo u sebi neugodna događanja, zaostala iz
detinjstva, koja često nisu razrešena na pravi način.
Ovaj
nedovršeni posao ponekad deluje kao nesvesna kočnica koja
usporava i ograničava razvoj naše ličnosti.
Ove nesvesne
kočnice možemo psihoterapijom otkloniti i time se osloboditi
emocionalnih poremećaja, ali i podstiče razvojne procese i
kreativne potencijale unutar naše psihičke strukture.
Drugim
rečima mentalno zdravi ljudi psihoterapijom nauče kako da
kvalitetnije žive i budu uspešniji u obavljanju svojih uloga
(profesionalnih, porodičnih, bračnih, roditeljskih i sl), a da pri
tome očuvaju svoju psihičku stabilnost i duševno zdravlje, to
je postupak psihoedukacije i mentalnog treninga.
Psihoterapija je veoma složen, stručno vođen proces koji se
odvija u posebnim uslovima u kojima terapeut i klijent
svesno, ali i nesvesno stvaraju i udešavaju između sebe
psiholoski prostor u kome slobodno razmenjuju osećanja,
fantazme i misli, prostor za sakupljanje i izražavanje svesnih i
nesvesnih sadržaja, prostor za promišljanje i raščlanjivanje
ovih sadržaja kao i prostor za izražavanje telesnih doživljaja.
U psihoterapiji se koriste kako verbalni tako i neverbalni
aspekti komunikacije.
Psihoterapija se sprovodi sa jasno
definisanim ciljevima i kod osoba koje ispunjavaju nekoliko
osnovnih uslova: da imaju smetnje u čijoj su pozadini
psihološki uzroci, da su svesne da im je potrebna stručna
pomoć, da su motivisane da ovim putem ublaže ili otklone
svoje tegobe i patnje, i da žele i mogu da na iskren, istinit i
otvoren način govore o sebi i svojim problemima.
Što se
ciljeva tiče, oni se razlikuju od oblika psihoterapije to jest mogu
biti manje ili više ambiciozni, ali u osnovi psihoterapija ima za
cilj otklanjanje ili smanjenje tegoba, trpljenja i patnje,
rasterećenje od unutrašnje napetosti, suzbijanje straha,
osećanja krivice, suzbijanje agresivnosti, uspostavljanje
adekvatnijih i funkcionalnijih mehanizama suočavanja sa
stresom savremenog življenja kao i razvoj ličnosti u svim
njenim performansama.