Oralna hirurgija kao deo stomatologije predstavlja niz hiruških zahvata i procedura koji se primenjuju uz korišćenje lokalne
anestezije. Ove oralno-hiruške intervencije su bezbolne zbog korišćenja savremenih anestetika, a postoperativne
komplikacije su retke. U savremenoj oraloj hirurgiji prilikom hiruških intervencija trauma na okolnim tkivima je minimalna.
Hiruški zahvati u okviru oralne hirurgije koji se najčešće izvode su pre svega: vađenje zuba, resekcija korena zuba,
hiruško vađenje umnjaka, resekcija frenuluma, režanjoperacija, nivelacija grebena. Vađenje (ekstrakcija) zuba je hirurška
intervencija koja podrazumeva odvajanje zuba iz zubne čašice. Pored rutinskog vađenja zuba nekad je neophodno i
hirurško vađenje zuba i impaktiranih umnjaka. Apikotomija predstavlja hirurški zahvat kojim se uklanja vrh korena zuba
zajedno sa infekcijom na njemu. Resekcija frenuluma predstavlja rutinski zahvat koji se izvodi u slučaju visokog pripoja
frenuluma za desni, a radi sprečavanja nastanka povlačenja desni i parodontopatije u predelu pripoja, kao i preprotetska
priprema kod nosioca totalnih ili parcijalnih proteza bez prednjih zuba. Režanj operacija je hirurška intervencija koja se
najčešće koristi u lečenju parodontopatije. U toku ovog zahvata često je neophodna i ugradnja veštačke kosti da bi se
popunili defekti nastali kao posledica infekcije. Nivelacija grebena spada u preprotetski hirurški postupak gde se bezubi
vilični greben podiže na nivo pre spuštanja, odnosno lepo zaravnjuje. Najčešće se radi kod pacijenata kojima je
indukovana neka od proteza ili fiksni protetski rad. Hirurgija mekih tkiva podrazumeva zahvate na sluzokoži,
podsluzokožnom tkivu i pokosnici u usnoj duplji. Iz aspekta pravilnog razvoja zubno-mišićnog kompleksa i uspešne
protetske rehabilitacije, najvažniji zahvati su sledeći: frenektomija, frenoplastika. Labijalni frenulum je čvrsta traka
fibroznog tkiva prekriven sluzokožom koja može biti jako izražena i ako se pripaja blizu zuba u srednjoj liniji, postoji
mogućnost da se pojavi prevelik razmak između prvih sekutića (tzv. diastema mediana) u dečjoj dobi, odnosno u starijoj
dobi prilikom protetskog zbrinjavanja da se poremeti naleganje proteza. U ovim slučajevima potrebno je odstranjivanje
frenuluma, tj. frenektomija (ili frenoplastika kod pretprotetskih zahvata), koja predstavlja jednostavan hirurški postupak
presecanja fibroznog tkiva, a zatim sledi ušivanje rane i posle nedelju dana odstranjivanje konaca. Što se tiče vremena
kada treba izvršiti korekciju niskog pripoja frenuluma gornje usne kod dece, preporučuje se da to bude urađeno posle
izrastanja drugih stalnih sekutića. Lingvalni frenulum predstavlja čvrstu fibroznu traku koja povezuje jezik sa podom usne
duplje i čini ga više ili manje nepokretnim. U dečjoj dobi nepravilan frenulum može da dovede do blagih poremećaja u
funkciji jezika, a ukoliko se izraženije smetnje uočavaju, potrebno je presecanje frenuluma. Kod bezubih pacijenata
izražen frenulum onemogućuje izradu stabilne proteze, jer svako pomeranje jezika odiže nadoknadu. U ovakvim
slučajevima je takođe indikovana frenoplastika, koja se vrši na sličan način kao kod labijalnog frenuluma.