Sudski tumač za portugalski jezik Beograd

Sudski tumač za portugalski jezik bavi se izradom overenih prevoda sa srpskog na portugalski jezik i sa portugalskog na srpski. Kada su u pitanju dokumentacija koja se predaju sudu ili nekim drugim državnim institucijama, zahteva se da sve što je prevod originala ima i poseban pečat, tj. overu ovlašćenog sudskog tumača za dati jezik. Isto važi i za portugalski, tj. za zemlje u kojima je ovaj jezik zvaničan. Kao romanski jezik, ima sličnosti sa drugim jezicima iz ove grupe. Karakteriše ga specifičan izgovor nekih konsonanata, po čemu se lako prepoznaje i razlikuje od španskog, na primer. Sudski tumač za portugalski jezik je zvanje za čije sticanje je neophodno ispunjenje više uslova. Osim stečenog znanja na Filološkom fakultetu, kao i diplome na istom, potreban je i protok vremena u kome se prevodilac aktivno bavi ovim poslom. Osim toga, postoji i posebna obuka, kojoj je cilj upoznavanje i usvajanje pravnih termina, kako bi uopšte osoba mogla da konkuriše za zvanje sudskog tumača za portugalski jezik.

Portugalski jezik spada u grupu romanskih jezika, tačnije to je iberijski romanski jezik. Portugalija se nalazi u jugozapadnoj Evropi, na Iberijskom, tj. Podrinjskom poluostrvu. Broji preko 200 miliona govornika u svetu. Ovako veliki broj izvornih govornika svrstava portugalski jezik na šesto mesto po rasprostranjenosti na planeti. Što se romanskih jezika tiče, jedino španski ima više govornika, tako da je on na drugom mestu, ispred francuskog i italijanskog. Matična zemlja je Portugalija, a govori se i na drugim kontinentima. Govori se u Brazilu, Angoli, Gvineji Bisao, Mozambiku, Zelenortskim Ostrvima, Istočnom Timoru, Sao Tome i Principe i Makau. U indijskim oblastima Goa, Daman i Diju takođe se govori. Naravno, to je i jezik portugalskih raseljenika po svetu. Portugalska dijaspora prisutna je u SAD, Francuskoj, ali i u dalekom Japanu. Zlatno doba Portugala, kada su se stvarale kolonije, a zemlja bila trgovačka sila, bilo je tokom novog veka, tačnije u 15. i 16. veku. Moćna ekonomska sila proširila se na južnoamerički kontinent u Brazila. Trgovinske veze sa celim tadašnjim svetom sezale su sve do Japana i Kine. Ovako velika rasprostranjenost doprinela je da danas imamo veliki broj govornika i čak 9 zemalja u kojima portugalski ima status zvaničnog jezika. Osim zemalja gde je glavni jezik, ima više njih u kojima je jezik manjinskog stanovništva i ima taj status. To su: Luksemburg, Andora, Švajcarska, Namibija i Južnoafrička Republika. Portugalski jezik poslužio je kao osnova za stvaranje većeg broja varijanti kreolskog jezika.

Pravopis portugalskog jezika je lakši i manje komplikovan od engleskog ili francuskog, iako nije potpuno fonetski. Glasu ne odgovara uvek ista grafema. Za neke se koriste različiti, a ima i onih koji se predstavljaju pomoću više grafema. Portugalski poznaje nekoliko vrsta akcenata, tj. grafičkih oznaka za naglasak. Tri osnovna su: akut, gravis i cirkumfleks. Pored njih tu su i dva znaka koja se koriste u posebnim slučajevima, a to su: tilda i dijareza. U portugalskom jeziku postoji i apostrof, ali se on retko koristi. Za korišćenje interpunkcije važe ista pravila kao u našem jeziku.

Što se tiče gramatičkih obeležja, portugalski je neka zadržao iz latinskog i to u većoj meri nego ostali romanski jezici. To važi i za konjugaciju. Ono po čemu se razlikuje od drugih romanskih jezika jesu, na primer: prezent perfekat (vreme koji označava radnju počelu u prošlosti koja će se ponavljati u budućnosti), lični infinitiv, konjunktiv futura – koji je jednak futuru 2 u srpskom jeziku, i označava pretpostavku tj. uslov u budućnosti. Drugi jezici nemaju ovu kombinaciju načina i vremena, tj. u ovakvim slučajevima koriste prezent.

Kao i svi drugi romanski jezici i portugalski je nastao od latinskog. Latinski je bio jezik nauke i učenosti, a nasuprot njemu razvijao se volgare, tj. jezik naroda. Od ovog jezika potekao je i portugalski jezik. Širenje jezika po svetu bilo je najintenzivnije tokom kolonizacije. Međutim, portugalska imperija zaustavljena je krajem 16. veka, kada je potpala pod španski vlast. Tada je prekinuto i širenje jezika, van evropskog kontinenta. Nasuprot tome, španska dominacija rezultirala je većim brojem govornika i današnjih zemalja u kojima se ovaj jezik govori. Portugal ili Portugalija postoji kao samostalna država od 1179. godine. Na teritorije današnje države, tokom vekova, živeli su razni narodi i plemena. To su Iberi, Kelti, Feničani i Kartaginjani, Grci, Svevi, Vizigoti i Mavari. Uticaj njihovih kultura ostavio je traga. Po svojim karakteristikama, današnji portugalski jezik najsličniji je galicijskom, koji se govori u delovima Španije. Latinsko poreklo dalo je veliku sličnost romanskim jezicima, ali su se vremenom povećavale i razlike. Da li su one tolike da se govornici španskog i portugalskog mogu međusobno razumeti? Ova dva jezika imaju različit izgovor, ali sličnu gramatiku. Leksikološki su slični, ali zaključak je da se govornici ova dva jezika mogu razumeti uz malo vežbe i uloženog truda. Istorijski usponi i padovi uticali su na razvoj jezika, dok je uticaj drugih naroda i osvajača iz prošlosti, takođe evidentan.

Brazil je ogromna zemlja. Najveća u Južnoj Americi. Prema podacima iz popisa iz 2008. godine, Brazil ima preko 190 miliona stanovnika. Zvanični jezik je portugalski. Međutim, jezik koji Brazilci koriste u govoru je ustvari dijalekt, koji se stručno naziva brazilski portugalski, u lingvističkim krugovima. Zanimljivo je da je najveći broj izvornih govornika portugalskog jezika ustvari izvan Portugala, tj. da su to Brazilci. Portugalija je daleko manja zemlja od Brazila danas, jer ima oko 10 i po miliona stanovnika (prema popisu iz 2011.). brazilski portugalski se ne govori samo u Brazilu, već njime govore i brazilski iseljenici koji su nastanjeni u SAD, Kanadi, Japanu, Paragvaju. Brazilski portugalski nije homogen jezik i postoji podela na tri vrste. Ova podela je vezana i za klasnu podelu stanovništva. Tako imamo formalnu pisanu verziju (akrolekt), koja se koristi se u formalnom pisanju ili u čitanju službenih dokumenata. Sledeće dve varijante se vezuju za govorni jezik. Prva je mezolekt, tj. kolokvijalna verzija koju koristi većina stanovništva koja pripada srednjem i višem sloju. I na kraju, tu je i dijalektalna verzija – bazilekt, koja predstavlja maternji jezik govornicima iz nižih društvenih slojeva i ruralne sredine. Academia Brasileira de Letras je regulatorno telo standardnog, pisanog brazilskog portugalskog jezika. Jasno je da je portugalski jezik stigao u Brazil kolonizacijom u 16. veku. Portugalski je dekretom markiza Pombala u 18. veku proglašen kao jedini zvanični jezik u Brazilu.

Prevodioci za portugalski jezik nude usluge pisanog i usmenog prevođenja sa portugalskog i na portugalski. Potreba za njihovim uslugama, javlja se kada se prevodi poslovna ili privatna dokumentacija različite namene. Ukoliko nije neophodno da prevod bude overen od strane sudskog tumača za portugalski, može da ga uradi i prevodilac za portugalski, koji ima iskustva sa konkretnom vrstom teksta. Štivo koje se prevodi je raznoliko. To mogu biti književna dela koja pripadaju portugalskim autorima, ili bogatom južnoameričkom stvaralaštvu, koje pobuđuje sve veću pažnju i stiče sve veću popularnost. Književni prevodioci se vezuju za autore s kojima sarađuju. Obično izbor pada na jednog prevodioca, koji potom prevodi sva dela dotičnog autora. Iskustvo, znanje i dar za književno izražavanje je presudno. Međutim, u svakodnevnom životu mnogo su češći prevodi nekih banalnijih tekstova, poput ličnih dokumenata, svedočanstava i slično. Prevodi se i medicinska dokumentacija po potrebi. Najviše se prevodi poslovna dokumentacija koja je vezana za neki tip saradnje. Među njom je prepiska, ugovori i slično. Odlazak na školovanje, magistarske i doktorske studije i stručno usavršavanje, takođe je prilika u kojoj treba priložiti mnoštvo papira, dokaza o stručnoj spremi i dosadašnjem obrazovanju i postignućima. Međutim, u ovim prilikama češće su potrebne usluge sudskog tumača. Iako se dokumenta ne predaju sudu, ona moraju da imaju pečat, garant autentičnosti, kako bi ih zvanične ustanove, poput univerziteta prihvatile kao validne. Pre sakupljanja dokumentacije i davanja iste na prevođenje, treba se raspitati da li prevod treba da bude overen ili ne. Ako se prilažu kopije prevedenih tekstova, za njih važe ista pravila. Ukoliko neko treba isti dokument da priloži na više mesta, tj. overen prevod, svaka fotokopija mora da bude overena. Posao sudskog tumača i prevodioca za portugalski jezik preklapa se u segmentu da sudski tumač može da radi prevode bez overe, odnosno one za koje se overa ne zahteva. Međutim, ako je već reč o usluzi prevođenje koju pruža sudski tumač i ako prevod ne mora da bude overen, u nekim prilikama se pečat ipak stavlja. Ne može da škodi, može samo da doprinese utisku da je potvrđena tačnost od strane prevodioca koji spada u najbolje. Ipak, kada se prevodi štampana poslovna dokumentacija, kao što je korespondencija ili predlozi saradnje i projekat, pečat sudskog tumača je višak. Tekst koji čita govornik portugalskog jezika treba da bude prirodan i tačan, a ne da se stavlja naglasak da je reč o prevodu. Tada ne treba stavljati pečat, čak iako prevod nije uradio običan prevodilac za portugalski, već sudski tumač. Činjenica da neko nije sudski tumač, već „samo“ prevodilac za portugalski ne znači da je ta osoba manje stručna ili spretna u prevođenju. Jednostavno, možda joj se još nije ukazala prilika da aplicira za ovo zvanje ili nije svoj fokus stavila na ovu vrstu profesionalnog usmerenja. Sudski tumači moraju odlično baratati pravnim rečnikom. To ne zanima svakog prevodioca i ne pronalazi se u tome. Primer su književni prevodioci, koji su više okrenuti kreativnoj strani ovog posla. U mnogim prilikama overa nije potrebna, a tu spada i prevođenje tekstova koji su isključivo u elektronskom obliku i imaju ulogu prezentovanja na internetu. To su veb-sajtovi i slični sadržaji, na primer oni koji su namenjeni prezentovanju na društvenim mrežama. Prevođenjem veb-sajta sa srpskog na portugalski, vlasnici biznisa ili ideje obraćaju se daleko široj publici. Inače, prevođenje veb-sajta na što više jezika je odlična ideja, ako je proizvod ili usluga koju nudite interesantna za dato tržište i ako bi se prodaja na njemu isplatila. Iako je engleski univerzalni jezik komunikacije, sve što je isporučivo zemljama sa portugalskog govornog područja, trebalo bi predstaviti na ovom jeziku.

Usmeno prevođenje može biti konsekutivno i simultano. Za prvom vrstom postoji veća potražnja i potreba. Iskusni prevodioci za portugalski jezik mogu prisustvovati na konferencijama, sastancima, prenosima programa raznih vrsta, stručnim skupovima itd. Da bi se neko bavio poslom usmenog prevođenja, mora da ima veliko znanje i iskustvo. Posao je zahtevan, stresan i često naporan jer zahteva pun fokus, odlučnost i odlično znanje koje se aktivno koristi. Pasivno znanje u ovom slučaju nije dovoljno. Kod pisanog prevođenja bilo koje vrste tekstova, pomoć dolazi od rečnika, istraživanja na internetu, konsultacije sa stručnjacima… Za sve to ima dovoljno vremena, da se razmisli i izabere adekvatna reč ili izraz. Živa reč je brzi i ne može da čeka. Prevodilac mora da zna kako da se snađe, uvek i u svakoj situaciji. Nekad je usmeno prevođenje deo javnog nastupa, što dodatno komplikuje situaciju. Trema može biti prisutna i samo otežavati posao. Prevođenje na sastancima, gde je prisutno samo par sagovornika nije toliko stresno, jer tu prevodilac može da postavlja dodatna pitanja i traži objašnjenja, naravno u razumnoj meri. Međutim, ako je reč o nastupu na televiziji ili na nekom većem skupu, kom prisustvuje više ljudi, onda to jeste dodatno breme javnog nastupa. Neko, ko ima strah od ovoga, bolje da ne prihvata ovakve angažmane, uprkos svojoj stručnosti i iskustvu u prevođenju. Ali, poslova i angažmana za usmeno prevođenje uvek je bilo procentualno mnogo manje nego pisanog prevođenja. Pisano prevođenje može da bude dosadno i jednolično, ako se često prevodi sličan tip dokumenata, ili isti. Tada se radi o rutinskoj aktivnosti, lišenoj kreativnosti, ali i to je deo posla s kojim se prevodioci za portugalski jezik susreću često.

Treba Vam prevod overen pečatom sudskog tumača za portugalski jezik? Treba Vam usmeno prevođenje sa portugalskog jezika na srpski i sa srpskog na portugalski jezik. Pitate se koliko košta prevođenje jedne strane teksta sa portugalskog jezika? Odgovori se nalaze na ovoj stranici pošto je ovo kategorija sudski tumači za portugalski jezik Beograd u kojoj su na jednom mestu objedinjeni svi sudski tumači i prevodioci za portugalski jezik u Beogradu. Prevodioci za portugalski jezik nude Vam usmeno (konsekutivno i simultano) prevođenje na i sa portugalskog jezika. Sertifikovani sudski tumači za portugalski jezik su prevodioci sa iskustvom koji Vam mogu u dogovorenom roku uraditi prevode sa srpskog na portugalski i sa portugalskog jezika na srpski. Pisano prevođenje se odnosi na sve tipove tekstova i dokumenata. Takođe im se možete obratiti za prevode koje treba hitno završiti. Kontaktirajte ih i o svemu se dogovorite.