STARAČKI DOMOVI
Postoji u coveku neka tajna koja ga tera da cini ono sto
oseca.
Postoji u coveku neka iskonska potreba da pomaze
drugom coveku.
Kada treba, on ce pomoc da zatrazi i primi.
Covek je uvek ponosan ako je negde upisao svoje ime, ako je
ostavio trag ili napravio korak blize razumevanju, postovanju,
dobrocinstvu, ljubavi.
Mnogi ljudi su smisao zivota pronasli u
sreci onih kojima su pomagali, ali i u neprekidnom cinjenju za
opste dobro.
Kazu da je coveku mozda najpotrebnija pomoc u
trecem dobu.
Tada mnogi izgube samopouzdanje i volju za
zivotom, zato im je vise nego ikada potrebna pomoc da pre
svega prepoznaju preostale sposobnosti, da iskoriste stecena
znanja i iskustva i da shvate da nisu zaboravljeni.
Zato je i
neophodno da se u brigu o starim ljudima ukljuci i citava
drustvena zajednica.
Ustanove za smestaj starih lica su prve u
lancu koji ovim osobama treba da omoguce aktivan zivot.
Ovakav vid pomoci dobro je oslikan u dve decenije postojanja
I rada DOMA ZA SMESTAJ I NEGU STARIH I IZNEMOGLIH
LICA u Prokuplju.