Sudski tumač za nemački jezik Beograd

Nemački jezik jedan je od najvećih svetskih jezika. Broji preko 120 miliona govornika, kojima je maternji, odnosno prvi jezik. Najveći broj govornika živi u Evropskoj uniji, u nekoliko država u kojima jezik ima status zvaničnog. Matična država Nemačka predstavlja jednu od ekonomski vodećih zemalja u svetu, tako da je trgovinska razmena sa njom nešto što se svakodnevno neguje. Mnoge prigode i prilike zahtevaju komunikaciju, što pisanu, što usmenu, koja treba glatko da teče. Posao sudskog tumača za nemački jezik upravo je da se to obezbedi. Naime, kada se od nekog pojedinca ili organizacije zahteva da obezbedi overen prevod dokumenata, onda je neophodno zatražiti usluge sudskog tumača, konkretno za nemački jezik. Overen prevod razlikuje se od običnog po tome što ovaj prvi ima na sebi pečat koji je garant verodostojnosti teksta, te se kao takav priznaje i prihvata od strane zvaničnih institucija. To ne znači da prevodi koji nisu overeni imaju niži nivo kvaliteta u odnosu na one koji su sa pečatom, već samo da određene vrste tekstova i dokumenata koji se predaju nekim zvaničnim institucijama moraju imati ovu vrstu, takoreći, garancije. Dokumenta koja zahtevaju overu, mogu biti razna. Diplome, svedočanstva, ugovori, pravna prepiska i slično … sve ono što dolazi u ruke zvaničnih institucija obično mora da ima overen prevod. Sudski tumači su vrhunsko poznavaoci nemačkog jezika, s iskustvom u više oblasti. Neke vrste dokumenata, koje često prevode, mogu prevesti veoma brzo, jer se sve radi automatski i šablonski. Zato je za brzinu važno iskustvo. Iskusan sudski tumač snaći će se i sa onim s čim se po prvi put sreće. Stručni tekstovi, mogu biti prepreka u startu, ako se o toj struci malo zna. Međutim, iskusan prevodilac brzo misli i uvek zna kome da se obrati za pomoć. Ne paniči ako se pred njim nađe oblast o kojoj ne zna ništa i koja je puna novih, stručnih termina. Suočavanje sa novinama i snalaženje u takvim situacijama sudskim tumačima nije strano. Prevodi koje isporučuju su vrhunskog kvaliteta. Sudski tumač za nemački jezik je kategorija koja objedinjuje sve sudske tumače i prevodioce za nemački jezik. Treba Vam overen prevod kod sudskog tumača za nemački. Interesuju Vas i cene prevoda po strani, sa srpskog jezika na nemački i sa nemačkog na srpski, cene prevoda overenog pečatom sudskog tumača i cene usmenog prevođenja sa nemačkog jezika na srpski i obrnuto?Pogledajte detaljno njihove prezentacije i ponudu prevodilačkih usluga i dobićete odgovore na sva ova pitanja. Usmeno prevođenje sa nemačkog na srpski jezik i sa srpskog na nemački bilo da je reč o konsekutivnom prevođenju na sastancima ili simultanom prevođenju na konferencijama, simpozijumima ili televizijskim prenosima, takođe je deo ponude ovde predstavljenih prevodilaca i sudskih tumača za nemački jezik. Ako Vam prevod sa nemačkog jezika ili prevod na nemački jezik treba hitno, ovi prevodioci će Vam izaći u susret.U ponudi su usluge pisanog prevođenja svih vrsta tekstova kao što su: imejlovi, ugovori, uputstva, projektna dokumentacija, poslovna prepiska, reklamne brošure, katalozi, stručni tekstovi, novinski tekstovi, književni tekstovi, dokumenta, pravni spisi itd.Interesantno je da, pošto sudski tumači slove za najbolje prevodioce, dobijaju često angažmane i za tekstove koji ne treba da imaju overen prevod. Samo zvanje koje nose garantuje da su vrhunski poznavaoci nemačkog jezika, te da će njihov prevod sigurno biti odličan i apsolutno tačan.

Prema klasifikaciji nemački pripada grupi germanskih jezika, tačnije zapadnogermanskoj grupi. Kao i većina evropskih jezika, poreklo mu je indoevropsko. Zbog velike rasprostranjenosti teritorija na kojima se kroz istoriju govorilo nemačkim jezikom, nužan je bio nastanak različitih dijalekata. Habzburško carstvo bilo je veliko, te se homogenost u jeziku gubila u raznim geografskim oblastima. Istorijski događaji, koji su uslovili mešanje sa susednim kulturama, ostavili su za posledicu jezička uplitanja u raznim smerovima. Bez obzira na razne varijetete i dijalekte koji su tokom vekova nastajali i razvijali se, ipak standardni nemački jezik stoji na čvrstim osnovama. Razvijao se i bivstvovao je kao jezik trgovaca i vladara u Habzburškoj monarhiji. Prostranstva koja su pokrivala centralnu i veliki deo istočne Evrope sa svojim velikim gradskim centrima, bila su kolevka razvoja modernog nemačkog jezika. Međutim, zanimljiv je nastanak standardnog jezika. Uobičajeno je da se jezik standardizuje prema nekom, već postojećem, dijalektu. Što se nemačkog tiče, za njegovu standardizaciju zaduženi su bili učeni ljudi, poput filozofa i pesnika. Čuven prevod Biblije, koji je u 16. veku napisao Martin Luter King, sadrži u sebi mešavinu raznih nemačkih dijalekata. Razlog je što bolje razumevanje od strane što većeg broja ljudi. Mešavina dijalekata dovodi do stvaranja jezika koji je razumljiv većini, tj. svima. Tako se stvarao standardni nemački jezik. U 18. veku dosegnut je maksimum standardizacije jezika. Tome su najviše doprineli pesnici, istoričari i filozofi, poput Šilera i Getea. Kroz istoriju su teritorije na kojima se govorio nemački jezik bile dosta široke i razuđene. Dijalekti koji su stvarani, ponekad su se u tolikoj meri razlikovali da su čak mogli biti međusobno slabo razumljivi. Motivi da se jezik unificira u što većoj meri, tj. da se uradi standardizacija, nisu nastali nimalo slučajno. Razlozi su ekonomske prirode, a podstakao ih je obrazovan i učen svet književnika i filozofa. Standardizovan jezik nešto je što treba svakom govorniku da bude blisko i razumljivo. Upravo su pisci, pesnici, filozofi i istoričari težili tome da njihova dela što veći broj čitalaca razume. Kada imamo mnoštvo dijalekata, koji se leksički i sintaksički razlikuju do ili preko granice razumljivosti, onda je teže stvarati na takvom jeziku. Nasuprot tome, standardizovane forme daju mogućnost da se čitalačka publika proširi.

Najveći broj stanovnika Evrope govori nemačkim jezikom. Nemački je službeni jezik u: Evropskoj uniji, Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Italiji, Luksemburgu, Belgiji, Lihtenštajnu, Belgiji i Italiji (Bolcano). Čako oko 14% stanovnika Evrope govori nemačkim jezikom kao svojim maternjim. On je više u upotrebi i od francuskog i od engleskog. Nemačka je matična zemlja, a pored nje glavni jezik je i u Austriji. Ne samo da je u Evropi najviše u upotrebi, zauzima visoko mesto na listi jezika koji se uče u školama. Ovo važi i za severnoamerički kontinent. Naime, u evropskim školama je na trećem mestu po broju đaka koji ga uče, dok je u SAD takođe treći strani jezik posle španskog i francuskog. Osim država gde ima status zvaničnog, govori se u raznim oblastima i pokrajinama. Tu spadaju Lorena i Alzas, oblasti u Francuskoj. Međutim, i u drugim delovima starog kontinenta prisutne su manjine koje govore nemačkim jezikom. Tako, imamo zajednice ove vrste u Rumuniji, Mađarskoj, Češkoj, Poljskoj, Rusiji i Kazahstanu. Preko okeana, u SAD, takođe postoje savezne države u kojima imamo oblasti gde se govori nemački. Nalaze se u Severnoj i Južnoj Dakoti, Vinskonsinu, Montani i Indijani. Na južnoameričkom kontinentu imamo zajednice nemačkih govornika nastanjene u Brazilu, Meksiku, Paragvaju, Argentini, Čileu i Peruu. U Africi je Nemačka svojevremeno imala svoju koloniju. To je Namibija, gde se i danas nemački jezik može naći u upotrebi. Nemački se govori i u ostatku sveta, tačnije na Tajlandu i u Australiji. Ukoliko bismo želeli da istaknemo koji su to glavni jezički centri, mogli bismo da napravimo poređenje sa engleskim jezikom, koji isto ima više centara. Nemačka, Austrija i Švajcarska su tri najveća centra savremenog nemačkog jezika. Pored nemačkog u Evropskoj uniji postoji još 23 zvanična jezika.

Nemački jezik ima promenljive i nepromenljive reči. Odnosi među rečeničnim članovima iskazuju se pomoću nastavaka za oblik reči, koji se razlikuju kod imeničkih reči i glagola. Nemačka gramatika nije komplikovana za učenje, ali zahteva pažnju i vreme. Imenice se menjaju po padežima i imaju tri deklinacije. Što se rodova tiče, nemački jezik ima 3 roda, kao i srpski: muški, ženski i srednji. Interesantno je da nastavci za oblik ne odaju nužno rod imenice, kao što je to slučaj u našem jeziku. Nemačke imenice razlikuju jedninu i množinu. Što se broja padeža tiče, manje ih nego u latinskom i srpskom, tj. ima ih četiri. Padeži u nemačkom jeziku su: nominativ, genitiv, dativ i akuzativ. Značenja padeža su skoro identična kao u našem jeziku. Moderan, standardni nemački jezik izgubio je neke nastavke tokom vremena. Staronemački je imao veći broj nastavaka za oblik imenice. Množina imenica ne poznaje tri roda koja imamo u jednini. Ona je, praktično, četvrti rod. Kada se sve to uzme u obzir, dobija se da imenice imaju ukupno 16 mogućih kombinacija oblika, tj. nastavaka, odnosno 3 roda, 4 padeža i množinu kao 4. rod. Međutim, nastavci se ne dodaju uvek, oni su obavezni u genitivu imenica u muškom i srednjem rodu, dok ženski rod i množina nemaju nastavke. Takođe u dativu množine nastavka se mora dodati. Nastavci za dativ muškog i srednjeg roda se veoma retko koriste, iako oni faktički postoje. Svako ko počinje da uči nemački jezik, prvo što primeti da ima previše reči napisanih velikim slovom, iako nisu na početku rečenice. Može se pomisliti da se radi o vlastitim imenima, ali kako to da svaki tekst ima toliko vlastitih imena, to bi bilo nemoguće. Međutim, reč o svim imenicama. One se uvek pišu velikim slovom. Na ovo se učenici brzo naviknu i nije im više neobično. Što više upoznaju jezik, pišu i čitaju tekstove, to pisanje imenica velikim početnim slovom postaje normalnije i prihvatljivije. Druga osobenost nemačke gramatike je u tome da primećujemo često veoma dugačke reči. Svima onima koji uče jezik, one otežavaju čitanje i izgovor. Dok ih ne savladaju, sriču slog po slog dok na kraju ne pročitaju reč sa puno slova. To su nemačke složenice. Sa leve strane složenice nalazi se reč koja utiče na reč koja je desno. Nemačke složenice sjedinjuju reči koje se u drugim jezicima, na primer u našem, pišu odvojeno. Što se glagola tiče i oni su promenljiva vrsta reči u nemačkom jeziku. Pomena pravilnih glagola vrši se prema pravilima 2 konjugacije, dok postoji veći broj nepravilnih glagola sa svojim specifičnim promenama. Kao i u našem jeziku, postoje dva broja i tri lica po kojima se vrši glagolska promena. Glagolski rod poznaje aktiv i statički i dinamički pasiv. Glagolski načini u nemačkom jeziku su: indikativ, imperativ i kondicional. Ima 6 vremena, od kojih su 2 prosta i 4 složena. Prosta vremena su prezent i preterit, a složena su perfekat, futur, futur drugi i pluskvamperfekat. Promena značenja reči često se postiže dodavanje prefiksa. Sve u svemu, gramatika nemačkog jezika nije previše komplikovana. Izučava se u okviru redovne nastave u velikom broju osnovnih i srednjih škola. Nemački se piše latiničnim alfabetom, koji kao i engleski ima 26 slova. Osim njih ima još tri umlaut samoglasnika i znak ß. Mnoge nemačke reči imaju sličnosti sa rečima u drugim jezicima, a naročito sa engleskim, koji spada u istu jezičku grupu. Takođe, postoji dosta pozajmljenica i stranih reči, koje su se odomaćile u nemačkom jeziku. Poreklo im je iz engleskog, francuskog, latinskog, grčkog itd.

Poslom prevodioca za nemački jezika ne može se baviti svako. Znanje jezika nije dovoljan preduslov. Boravak u nemačkom govornom području duže vremena takođe nije dovoljan uslov da neko postane prevodilac. Prevodioci su, pre svega lingvisti, poznavaoci jezika. Poželjno je da je reč o osobama kojima je to primarno zanimanje i po formalnom obrazovanju, tj. o onima koji imaju diplomu Filološkog fakulteta. Ipak, među prevodiocima za nemački jezik ima i onih koji su visokoobrazovani ali s diplomama drugih fakulteta. Jezik su naučili zahvaljujući tome što su živeli u nemačkom govornom području više godina. Neki su tamo rođeni i odrasli, ali su igrom slučaja došli u našu zemlju i odlično poznavanje jezika iskoristili kao svoju novu profesiju. Među prevodiocima za nemački jezik ima i onih kojima je to maternji jezik, a koji su iz raznoraznih razloga postali bilingvalni. Prevodioci se bave usmenim i pisanim prevođenjenjem sa ili na nemački jezik. Što se pisanog prevođenja tiče, mogu se angažovati za sve vrste tekstova, s tim što ako je potreban overen prevod, onda prevodilac mora imati zvanje sudskog tumača za nemački jezik. Nije svaki prevodilac sudski tumač, ali je svaki sudski tumač ujedno i prevodilac. Sudski tumači su podskup skupa zvanog prevodioci. Isto tako, nije svaki diplomirani filolog, tj. profesor nemačkog jezika i književnosti ujedno i sudski tumač. Ovo zvanje se ne stiče na fakultetu, te se za njega mora uložiti dodatni trud. Potrebno je položiti još nekoliko ispita. Ali, kada je reč o prevodiocima, koji se bave tekstovima i dokumentima koji ne treba da imaju overene prevode, onda je najvažnije da imaju potrebno stručno znanje i iskustvo u nekoj oblasti. Znanje jezika i vešto baratanje jezičkim strukturama, poboljšavaju se i izoštravaju s godinama iskustva. Naročito ako se prevodilac usmeri na neku uskostručnu oblast, i postane specijalizovan za nju, onda prevođenje ide brže i lakše. Greške su eliminisane jer je poznavanje materije dovoljno veliko da postoji razumevanje sadržaja u potpunosti, te nema mesta za dvosmislene i nejasne konstrukcije na jeziku prevoda. To nije lako postići. Setite se samo kako vam nerazumljivo može izgledati tekst na maternjem jeziku ako je tema stručna, a vi se u tu struku ne razumete. Kako bi tek bilo da treba da prevodite taj isti tekst na neki strani jezik, kad ga ni na svom ne razumete. Stručno znanje je neophodno. U najmanju ruku, treba vam stručni konsultant koji bi pregledao vaš prevod, a prethodno vam dao smernice i uputio u stručne termine. Čak i tada, kada vi razumete značenje tih termina, kako da znate njihove parove u jeziku na koji ih treba prevesti. Eto s čim se prevodioci suočavaju svakodnevno. Zato je korisno udruživanje i usmeravanje, tj. specijalizovanje za jednu ili više oblasti. Što više oblasti stručni prevodilac pokriva, to mu je lakše da odradi poslove za koje je angažovan. Prevodi su brže gotovi, tačni su i kvalitetni. Specijalizacija, tj. oblasti u kojima vešto pliva prevodilac ne moraju se poklapati sa ličnim interesovanjima i afinitetima. Jednostavno, za prevodioca je dobro da poznaje što više reči koje se upotrebljavaju u raznim oblastima. Opšta kultura i široka interesovanja, kao i dobra informisanost, veoma su važni faktori, koji se sete u nečijem prevođenju. Kada je u pitanju nauka i stručni tekstovi te vrste, dodatno proučavanje terminologije je neophodno. Nekad prevodioci spajaju dve svoje struke. Advokati i pravnici prevode pravne spise, kada se nađu u ulozi prevodilaca, lekari – medicinske. Postoje promeri stranaca, raznih struka, koji su se sticajem životnih okolnosti zadesili kod nas i tu nastanili za stalno. Formalno obrazovanje dalo im je znanje u svojim izabranim oblastima, a maternji jezik im je nemački. Vremenom su naučili srpski, dovoljno da mogu da se bave, za početak, usmenim prevođenjem. Njihove usluge veoma su tražene na sastancima gde se zahteva usmeno konsekutivno prevođenje. Posle posebne obuke, mogu se baviti i simultanim prevođenjem, koje je komplikovanije, ali ne nužno stresnije od konsekutivnog prevođenja sa i na nemački jezik.