Staracki domovi, Domovi za stare Beograd

Starački domovi su ustanove socijalne zaštite koje se bave zbrinjavanjem starih osoba. Ovo je, na neki način, definicija doma za stare ili staračkog doma. Starost može da bude veoma izazovna. Često je prati niz zdravstvenih tegoba. Nije lako suočiti se sa svim tim promenama. Ostareli roditelji, bake, deke, ujaci tetke dolaze u fazu u kojoj ih treba zbrinuti. Ne mogu više što su nekad mogli. To je prirodan tok stvari. Kako pesma kaže – starenje je budućnost. Neko, kome su roditelji još uvek relativno mladi i vitalni, i ko se nije dosad suočio sa tim da ima nekog člana porodice nesposobnog da se sam o sebi brine, ne može da zna kako je biti u toj situaciji. Nažalost, do nje se nekad dolazi nenajavljeno i poprilično naglo. Nekad ona nastupa postepeno, malo po malo, dok u jednom trenutku ne postane evidentno da po starom više ne može. Obično su bolesti, tj. stanja poput moždanog šloga (ili druga kardiovaskularna oboljenja) uvod u period duge i naporne rehabilitacije. Kada bismo nabrajali koje su sve bolesti karakteristične za treće doba, ne bismo zaobišli ni jedan sistem organa. Nažalost, zdravstveno stanje je često komplikovano, tako da se više oboljenja i stanja udruži i pravi raznorazne smetnje. Uz sve to, javlja se i demencija, usled koje su kognitivne sposobnosti smanjene. To nije obična zaboravnost, već stanje koje može da bude veoma ozbiljno i da sa sobom nosi razne posledice. Prate ga promene raspoloženja, anksioznost, dezorijentisanost, koje se sve javljaju naglo i periodično, bez ikakvih pravila. Postoje dobri i loši dani. Bez obzira na uzrok, problemi sa kretanjem su gotovo uvek prisutni u starosti. Grana medicine koja se bavi oboljenjima i stanjima vezanim za starost naziva se gerijatrija. Starački domovi su ustanove u kojima se zbrinjavaju starije osobe koje ne mogu samostalno da žive i brinu o sebi. Međutim, treba naći odgovore na nekoliko pitanja. Ona se odnose na to – da li je starački dom jedina opcija, kako ga odabrati, ko je taj ko o tome odlučuje da li osoba treba da ide u dom za stare… Onaj ko se nije našao u toj situaciji da treba da brine o nekome, ne može da zna kako je to. Prvi osećaj koji se javlja je osećaj bespomoćnosti. Šta je ono što je bitno da znate u tom trenutku? Da i za to postoji rešenje. Šta je ono što je važno? Važno je da se starijoj osobi obezbedi što je bolji kvalitet života uprkos svim onim nedaćama sa kojima se suočava. Štaviše, retko se govori i o tome, šta je to što je mladima (deci, unucima, rođacima) neophodno u tim situacijama. Neophodno im je da imaju svoj mir. Neophodno im je da znaju da su svom roditelju (na primer) pružili sve najbolje što su mogli i da su mu obezbedili dostojanstvenu starost, bez sopstvene žrtve. Ako se trenutno nalazite u situaciji da treba da zbrinete svog roditelja, još ako ste se tu odjednom našli, znajte da niste jedini, niti prvi ni poslednji. Pre vas su tim putem prošli mnogi, a mnoge on tek čeka. Važno je znati da pomoć i rešenje postoje. To su savremeni privatni domovi za stare. U nastavku ćete saznati sve što treba da znate o njima. Naći ćete odgovore na sva vaša pitanja u vezi sa tim kako da odaberete dom za stare, koje još opcije postoje i šta je za vas najbolje.

Jednostavno pitanje, a ni odgovor ne bi trebalo da bude komplikovan. Postoji nekoliko činilaca koje treba uzeti u obzir kada odlučujemo o tome koji dom za stare je najbolji izbor. Pre svega, ne postoji starački dom koji je najbolji za svakoga. Veoma velika i raznolika ponuda upravo su tu da bi svako mogao da pronađe ono što najbolje zadovoljava njegove potrebe. Takođe, velika ponuda znači i velika konkurencija, što je dovelo do povećanja kvaliteta usluga. Koji su to činioci o kojima treba razmišljati kada se upustimo u biranje adekvatnog staračkog doma? Svakako da je cena veoma važna, s tim što ona sama ne sme da bude opredeljujući faktor. Ne bi trebalo da bude presudna, bez obzira na to što će u startu napraviti uži izbor. Prvi i najvažniji kriterijum pri odabiru, koji je ujedno i eliminacioni jeste medicinsko zbrinjavanje. Odnosi se na zdravstveno stanje budućeg korisnika doma i mogućnost samog doma da zbrine takvog pacijenta. Što se tiče najčešćih tegoba koje su vezane za starost, skoro svi starački domovi su u mogućnosti da se s njima nose. Zapošljavaju dovoljno stručnog medicinskog osoblja, imaju svoje negovateljice, medicinske sestre i tehničare, kao i svoje lekare opšte prakse. Imaju prostorije u kojima se obavljaju lekarski pregledi. Ambijent i unutrašnji dizajn prilagođeni su olakšanom kretanju osoba sa invaliditetom. Sve u svemu, spremni su za negu starih osoba. Međutim, postoje i nešto zahtevniji pacijenti. To su bolesnici kojima je potrebna palijativna nega. Nju nudi nekolicina domova za stare. Ukoliko je reč o ovakvom pacijentu, koji je u terminalnoj fazi oboljenja, treba se redom raspitati koji sve domovi pružaju uslugu palijativne nege.

Kada redom zovete domove za stare i odlazite u obilazak, prvo što će vas pitati jeste da opišete trenutno zdravstveno stanje bake ili deke. U skladu sa tim reći će vam i da li su u mogućnosti da zbrinu stariju osobu o kojoj je reč i koliki je raspon cena usluga. Neki pacijenti su zahtevniji od drugih. Stepen njihove samostalnosti varira, ali svakako kada su u domu za stare, nikad nisu sami i tu je uvek neko ko na njih motri i pomaže im prilikom svakodnevnih jednostavnih aktivnosti. Nekom treba pomoć da ustane iz kreveta, neko ne može sam da se obuče, dok većini treba pomoć prilikom odlaska na tuširanje. U kućnim uslovima, kupatila su najopasnija mesta. Klizave pločice, kade i tuš kabine čestu su uzrok padova, koji mogu da budu dosta ozbiljni. Nekad je u stanovima skučen prostor u kupatilu glavni problem. Zato u domovima za stare ima dovoljno mesta i misli se na svaki detalj koji će da bude od pomoći. U kupatilima postoje plastične stolice za sedenje tokom tuširanja i ima dosta rukohvata sa strane, za koje nestabilne osobe mogu da se pridrže. Dakle, najvažnije da starački dom ima sve uslove od ljudstva do uređenja koji garantuju medicinsko i zdravstveno zbrinjavanje.

Budžet kojim raspolažete jeste ograničavajući i eliminacioni faktor. Na svu sreću, cene smeštaja i usluga u staračkim domovima su daleko povoljnije od one sume novca koju biste izdvojili da sve to treba da organizujete kod kuće. Kada stavite na papir sumu novca koju možete da izdvojite mesečno za dom za stare, videćete koji domovi dolaze u obzir i koji ulaze u uži izbor. I tu postoje neki detalji o kojima treba da razmislite. Naime za istu cenu možete imati drugačiju vrstu smeštaja u domovima za stare koji su različitih kategorija. Na vama je da napravite izbor. Može se desiti da birate između jednokrevetne sobe u staračkom domu gde je cena usluge jeftinija i da vam se za isti taj novac nudi dvokrevetna ili trokrevetna soba u skupljem domu. Tada treba da uzmete u obzir i druge faktore. Naime, da li baka ili deka insistiraju na tome da budu sami u sobi ili bi im više prijalo društvo. Neke osobe se osećaju sigurnije kada je uvek tu neko uz njih, bez obzira što je dežurno osoblje stalno prisutno. One osobe koje su izuzetno narušenog zdravstvenog stanja, naročito kada je mentalno zdravlje u pitanju, mogu patiti od anksioznosti i dezorijentisanosti. Ako niste sigurni šta je za njih najbolje, konsultujte se sa njihovim lekarom . bolesti kao što su Alchajmerova, zatim staračka demencija, veoma su specifične. Najbolje bi bilo da popričate sa neurologom koja vrsta smeštaja bi bila najpogodnija, kao i o tome koliko je važno za konkretan slučaj, da li se osoba nalazi u jednokrevetnoj ili višekrevetnoj sobi. S tim u vezi donesite i konačnu odluku. Široka ponuda i raznovrsnost podrazumeva i postojanje luksuznije opremljenih staračkih domova, koji više podsećaju na hotele sa apartmanima nego na neku ustanovu. Svakako, prednost privatnih staračkih domova je u tome što se napravio veliki otklon od onog bolničkog koje je postojalo u državnim gerijatrijskim centrima. Svi privatni starački domovi orijentisali su se na atmosferu koja bi trebalo što više da podseća na kućnu i da u sebi nosi toplinu doma. Međutim, ako ste u mogućnosti, možete i odabrati neku od luksuznijih opcija u kojima smeštaj podseća na hotel s najvećim brojem zvezdica. Naravno, u to je uključena i stalna zdravstvena nega i nadzor. Za sve one koji mesečno mogu da izdvoje nešto manju sumu novca, tu je mnoštvo domova za stare na raspolaganju. Među njima napravite odabir koristeći druge faktore. Raščlanite koliko vam je važna lokacija, uređenje, prostranost doma, društveni život. Ako se teško odlučujete, uvek imajte na umu da sama atmosfera u domu treba da bude presudna. Birajte starački dom u kome je preko dana veselo, tamo gde su lica nasmejana i gde vidite da se osoblje svojski trudi da ulepša svaki trenutak korisnicima doma. Tu gde ima priče, šale, smeha, muzike, društvenih igara – tu je prava atmosfera koja povoljno utiče na svakoga. Čak i osobe koje su dementne i koje su izgubile kontakt sa realnošću, osećaju dobru energiju i pruženu ljubav.

Lokacija je jedan od kriterijuma za izbor staračkog doma. Kad je ona važna i da li treba da bude važna? Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga koliko ste često u mogućnosti da dolazite u posetu svom roditelju ili rođaku koji je u domu. Ako živite u istom gradu ili mestu, onda vam odgovara da lako možete da stignete do doma za stare. Samim tim, odlazak u posetu biće jednostavniji i manje vremena ćete trošiti u prevozu. Kada su veliki gradovi, kao što je Beograd, u pitanju, onda je bitan i deo grada. U razdobljima dana kada je velika saobraćajna gužva, svakako bi trebalo razmišljati o tome da izbor doma za stare ne oteža dodatno odlazak u posetu zbog nepristupačne lokacije. Praktičan savet bio bi da se odabere neki od domova za stare u blizini kuće ili posla. Takođe, dom za stare može biti i udaljeniji ako lako do njega možete doći kolima ili prevozom. Bilo da je reč o staračkom domu u centru grada ili nekom na periferiji ili u prigradskom naselju, važno da znate da uvek do njega možete lako da stignete. Ako do njega vodi put na kome nema saobraćajne gužve u tom smeru, čak i u špicu, onda je to svakako dobar izbor. Druga opcija, u kojoj lokacija ne igra skoro nikakvu ulogu jeste ona u kojoj porodica ili rođaci ne žive u istom gradu ili čak u istoj državi. Tada su posete periodične i dešavaju se nekoliko puta godišnje ili ređe. U tom slučaju, postoji mogućnost komunikacije preko video poziva kako bi se što češće čuli i videli sa svojim ostarelim članom porodice ili rođakom. Kada fizički dođu u posetu, tokom godišnjeg odmora, nije toliko važno gde se dom nalazi, jer svakako će imati više vremena za druženje. U trećem slučaju lokacija nije bitna iz aspekta blizine, već ambijenta i okruženja. Ako starijoj osobi više prija seoski ambijent, tj. neki koji je udaljen od užurbanog gradskog tempa, onda za nju treba izabrati neki od staračkih domova koji odgovara ovom opisu. Ima ih i više, i jedna od njihovih prednosti je obično veliko prostranstvo koje ih okružuje, više zelenila i tišina, koju prekidaju samo zvukovi iz prirode. Naravno, bake i deke koji su sposobni da samostalno odlučuju, najviše se pitaju o tome gde bi im bilo najprijatnije. U slučajevima, kada su baka i deka takvog zdravstvenog stanja da neko zakonski neko drugi umesto njih odlučuje, obično deca ili drugi članovi porodice, onda se izbor lokacije svodi na to šta je najbolje za sve.

Ne postoji neka stroga podela staračkih domova. Međutim, kako bismo se lakše snašli u moru izbora, zgodno je da je imamo. Domove za stare mogli bismo podeliti po više različitih kriterijuma. Jedan od njih usko je vezan za mesto gde su locirani. Prema tome možemo ih podeliti da gradske i seoske. Ovo je gruba podela, koja ima svoje nijanse. Gradski domovi bili svi oni koji se nlaze u urbanim sredinama, u samom gradskom jezgru. Karakteriše ih to da su lako dostupni, s obzirom da do njih vode mnoge linije gradskog prevoza. Ukoliko tražite dom za stare u blizini mesta stanovanja ili posla, a živite u gradu, jedan od njih bio bi idealan za vas. Iako su u urbanoj sredini, obično su ili namenski građeni ili su nastali adaptacijom postojećeg objekta. Obično se bira lokacija u užem ili širem centru grada, ali se primat daje nekoj ulici koja nije glavna. Prednost imaju ulice sa manje saobraćaja i buke. Gleda se i da budu okruženi zelenilom koliko god je to moguće. Kada je o prostranstvu reč, jasno je da je u centralnim gradskim sredinama cena kvadrata ili ara placa znatno veća nego na periferiji ili van grada, tako da ovi starački domovi obično imaju manju kvadraturu unutrašnjeg is spoljašnjeg prostora od onih koji su van grada. Međutim, to ne znači da je prostor u njima skučen. Štaviše, urbanih staračkih domova sa veoma velikim sobama, hodnicima i zajedničkim prostorijama. Dvorišta takođe mogu imati zavidnu površinu, ali ona nikad nije onolika kolika se sreće van grada. Kako bi se što više eliminisala gradska buka, za lokaciju se uzima neka od manjih, mirnijih, sporednih ulica, u kojoj nema linija gradskog prevoza. Čak i da je ulica jedna od većih, kuća u kojoj je staračkim dom smešten uvučena i okružena zelenilom, kako bi se postiglo da u njoj vlada što veći mir. Apsolutna tišina nije cilj. Važno je samo da dom za stare bude izolovan od prevelike buke. Štaviše, nekom prija da čuje u pozadini šum i huk grada. Ovakvi zvuci, ako su prigušeni, deluju umirujuće i uspavljujuće. Bez obzira na to što su u gradu, imaju svoje zelene površine u vidu pripadajućeg parka ili dvorišta sa kutkom za sedenje i druženje.

Druga vrsta su prigradski starački domovi. Smešteni su na rubu grada u prigradskim sredinama i selima koja teritorijalno pripadaju gradu. Zidani su namenski ili su u adaptiranim kućama. Dvorišta u njima su veoma prostrana. Ako se nalaze na samom rubu naselja, iz njih se pruža pogled u nepregledna polja, sve do horizonta. Tišinu preseca šum vetra, cvrkut ptica i pesma cvrčaka. Vazduh je čist i svež. Deluje opijajuće, tako da se na ovakvim mestima lepše spava. Kao da ste došli u vikendicu i približili se prirodi. Na ovakvim lokacijama dostupni su znatno veći placevi negu u uskom gradskom jezgru. Sve i da imate sredstava i da razmišljate o tome da otvorite starački dom, u centru grada ćete imati manji izbor što se dostupnih lokacija i placeva slobodnih za gradnju tiče. Međutim, u prigradskim naseljima, naročito na samom obodu, verovatno ćete lakše naći prostraniji plac po pristupačnijoj ceni. Dobra stvar je što infrastruktura u ovakvim mestima već postoji. To nije divljina bez struje i vode, sve je već tu i čeka da se priključite. Gledano iz aspekta nekog ko bira dom za svog roditelja ili rođaka, prigradski domovi pružaju velik komfor zbog prostranosti, tišinu i mir koju donosi blizina prirodi. Mnogim starijim osobama ovakav ambijent paše, tako da rado biraju ovakva mesta.

Ako odemo još dalje od grada, naći ćemo i staračke domove u selima ili na izolovanim lokacijama izvan naseljenih mesta. Oni mogu biti poput pravih rizortova, gde ima svega što je potrebno za kvalitetan život u trećem dobu. Oni koji su locirani u selima, mogu imati neki poseban šmek, nudeći sadržaje kao što je sopstvena farma. Starije osobe ovakva mesta mogu podsećati na mladost i detinjstvo, naročito ako su odrasli u sličnim kućama. Ovakvi domovi za stare najčešće imaju velika dvorišta i bašte sa uređenim stazama za šetnju, klupama i garniturama za sedenje.

Šta je to što savremeni privatni domovi za stare nude? Pre svega to je druga kuća svakom svom korisniku. Osmišljeni su tako da ne liče na bolnice, kao što je to do pre nekoliko decenija bio slučaj sa gerijatrijskim centrima. Moderni starački domovi su kuće, koje imaju prostrane dnevne sobe sa velikim ugaonim garniturama, velike trpezarije u kojima se serviraju obroci uvek u tačno vreme, prostrana dvorišta i cvetne bašte u kojima se može sedeti, šetati, družiti… Osim udobnog smeštaja, koji je manje ili više luksuzan, starački domovi nude mdicinski nadzor. On podrazumeva da su tu stalno prisutne gerijatrijske sestre i tehničari, koji brinu o svemu. Vode računa o tome da svako redovno pije svoje prepisane lekove, motreći na zdravstveno stanje. Ukoliko se javi potreba kontaktira se domski lekar. Mnogi domovi imaju stalno zaposlenog lekara opšte prakse, dok se pregledi specijalista organizuju po potrebi. Negovateljice brinu o ličnoj higijeni korisnika, a osoblje tu je i osoblje koje je zaduženo za higijenu prostora, koja mora da bude besprekorna. Kuvari spremaju obroke prema receptu lekara i nutricionista. Sobe su prostrane i u njima postoji sve što je potrebno da bi kretanje bilo olakšano. Ako neko ima poteškoća sa ustajanjem iz kreveta, iznad se ugrađuje držač koji služi kao pomoć. Hodnici su dovoljno široki tako da se u njima mogu mimoilaziti i osobe u invalidskim kolicima i sa ortopedski pomagalima. Sa strane su rukohvati i gelenderi, tako da svako ko je malo nestabilan, uvek ima za nešto da se pridrži. Neki domovi za stare, koji su na više od jednog nivoa, imaju i ugrađen lift. Liftovi u domovima za stare su veoma korisni jer znatno olakšavaju kretanje. Stepeništa mogu da budu opasna za starije ljude koji su nestabilni. Zato je mnogo bolje da oni koriste lift. Ako dom za stare nema lift, onda često ima pokretnu stolicu na stepeništima, koja je poput lifta i koristi se za penjanje i silaženje. Nešto je sporija od lifta, ali u domu za stare niko nigde ne žuri. Što se tiče hrane, obroci su ukusni i zdravi, a serviraju se u tačno određeno vreme. Svaki dan ima svoj ritam, što starijim osobama veoma odgovara. Rutina je ta koja im pomaže da što lakše i kvalitetnije provedu vreme uprkos mnogim zdravstvenim tegobama. Što se dodatnih usluga tiče, obično se pregledi specijalista posebno zakazuju u dogovoru s porodicom. Međutim, svaki dom za stare ima svoju politiku, tako da je najbolje raspitati se i proveriti šta je to što ulazi u cenu mesečne usluge i da li se pregledi specijalista dodatno naplaćuju. Inače, smeštaj, ishrana i zdravstveni nadzor obično su svugde uračunati u cenu, tako da tu nema dodatnih troškova.

Kada dođe trenutak u kome ste svesni da ostareli član porodice ne može više samostalno da se brine o sebi, pitanje je šta dalje? U nekoj prelaznoj fazi može biti dovoljno da ga neko obiđe jednom ili dvaput dnevno, donese mu obroke, spremi stan, pomogne oko održavanja lične higijene, izvede u šetnju itd. osobe koje su još uvek pokretne i lucidne, mogu ostatak vremena da porvedu samostalno. Međutim, postoji i onaj trenutak u kome se dolazi do zaključka da baka ili deka ne mogu više ni malo da budu sami, jer to više nije bezbedno za njih. Deca, što su starija, sve su samostalnija, dok kod starih to ide obrnuto. Oni dolaze u fazu da skoro ništa više ne mogu sami jer ih u tome remete psihofizičke tegobe. To znači da i danju i noću neko mora da bude uz njih. Mladi imaju svoje porodice, poslove, živote i mnoge obaveze. Neizvodljivo je staviti svoj život na čekanje i potpuno se posvetiti nezi stare osobe. Čak i mlađe osobe koje nemaju nikog drugog, imaju neki posao od kog žive. Jasno je da briga o starijoj osobi veoma zahtevan posao. Kada je reč o stalnoj brizi, ovaj posao treba da ima smene i da ga radi više osoba. Šta je to što on podrazumeva? Starijoj osobi treba pripremiti sve obroke u toku dana. To znači otići u prodavnicu , kupiti namirnice, spremiti doručak, ručak, večeru i eventualno neke užine. Higijena u prostorijama u kojima boravi starija osoba treba da se redovno održava. Takođe tu je i pomoć oko održavanja lične higijene. Još ako osoba pati od inkontinencije svi izazovi vezani za higijenu još su veći. Stariju osobu treba izvesti napolje u šetnju. To je teži ili lakši zadatak u zavisnosti od toga koliko je osoba pokretna i da li pati od neuroloških problema koji se manifestuju u vidu vrtoglavice, nesvestice ili nestabilnosti prilikom hoda. Ako živi u kući sa stepeništem ili u zgradi bez lifta, sve se dodatno komplikuje. Potrebno je i posvetiti joj pažnju, družiti se s njom i pričati. Poznato je da starije osobe vole da ponavljaju iste priče po bezbroj puta. Još ako su po prirodi pričljive, potreban im je neko ko će da oh sluša. Uz svu ljubav i pažnju koju dobijaju od svojih potomaka, nekada oni jednostavno nemaju dovoljno slobodnog vremena, koje bi želeli da posvete svojoj baki ili svom deki. Stariju osobu treba čuvati i tokom noći, paziti da sama ne krene po mraku do toaleta i pomoći joj ako se iz tog razloga probudi. Zamislite da sve ovo navedeno radi samo jedna osoba. To je praktično nemoguće. Rad u 3 smene, maltetne, bez pauze. To znači, da ako biste hteli da organizujete dom za stare kod kuće, za to vam ne bi bila dovoljna samo jedna osoba. Ovakva postavka veoma je skupa i zahteva dobru organizaciju. Čak i da to možete da priuštite novčano, potrebno je da budete spremni na otkazivanja, bolovanja, traženja zamene tokom godišnjeg odmora i slično. Osim troškova angažovanja negovateljice, tu su i ostali troškovi: hrana, računi, lekovi itd. pored svega toga, starija osoba nema drugo društvo osim svojih negovateljica i kad joj vi ili drugi članovi porodice dođete u posetu. Nasuprot tome, u domu za stare ima sve na jednom mestu, pa i već pomenuto društvo. Pri tom, cena svih troškova daleko je manja, a kvalitet života veći. Na žalost, dementne osobe često ne razlikuju svoju kuću od neke ustanove, tako da insistiranje dece da one treba da budu kod kuće, često nema mnogo smisla. Čak i osobe koje su bistre i ne pate od demencije, ne pate za svojom kućom, ako su na mestu gde su uslovi z a njih dobri. U domu za stare biće bezbedne tokom dana i noći. Nećete strepeti da li su pale u kući, okliznule se u kadi ili zaboravile da ugase šporet. Imaće stalno društvo. Ako odaberete dobar starački dom, zaposleni će se brinuti i o njihovom dobrom raspoloženju. U domu za stare imaće uvek nekog ko će slušati njihove priče i evociranje uspomena iz mladosti. S druge strane, osobe koje su dementne, neće biti same kada nastupi promena raspoloženja i anksioznost, koja prati ovu nezgodnu bolest. S njima je stručno medicinsko osoblje koje zna kako treba da reaguje u datim trenucima i da umiri uznemirenu osobu. Ukratko: u domu za stare sve je jednostavnije i lakše. Zahvaljujući ovim ustanovama, i mladi i stari nalaze svoj mir.

Pogodnosti staračkog doma su mnogobrojne. Na prvom mestu, to je činjenica da je u njima apsolutno sve prilagođeno trećem dobu. Na jednom mestu starije osobe imaju i medicinski nadzor, udoban smeštaj i društvo svojih vršnjaka. Organizacija nege starije osobe kod kuće nije ni malo jednostavna, i sigurno nije jeftina. S druge strane, u kućnim uslovima neke aktivnosti su znatno otežane upravo zbog toga što kuće i stanovi nisu građeni i projektovani tako da su prilagođeni osobama koje imaju poteškoće prilikom kretanje i koje su krhkog zdravlja. Dom za stare pruža mnogo toga, tu je stalna pažnja zaposlenih, a društvo vršnjaka je najbolji lek protiv samoće.

Sobe u staračkim domovima mogu biti jednokrevetne, dvokrevetne i trokrevetne i ređe višekrevetne. Najveća je potražnja za dvokrevetnim i trokrevetnim sobama zbog povoljnije cene, mada ima i onih koji insistiraju na apartmanima i zasebnim jednokrevetnim sobama. I zasebna i deljena soba imaju svoje prednosti. S obzirom na to da se veći deo dana provodi u zajedničkim prostorijama poput salona, dnevnih soba, trpezarija, terasa i dvorišta, sobe su uglavnom mesta za odmor i spavanje. Nekom odgovara da ne bude sam u sobi jer činjenica da tu ima još nekog deluje pozitivno psihološki, jer to osobi uliva veću sigurnost. Obično porodice u startu traže jednokrevetnu sobu za svoju baku ili deku, što ne znači da je to bolje za nju. Međutim, ima osoba kojima više odgovara samoća i koje nisu toliko društvene, tako da su za njih najbolje zasebne jednokrevetne sobe. Takođe, postoji mogućnost i da se tip sobe promeni. Jednokrevetne sobe i apartmani u okviru jednog staračkog doma skuplji su u odnosu na deljene. Tako je svugde, prema tome i to treba uzeti u obzir.

Kakva je ishrana u privatnim domovima za stare? Ishranom, sastavljanjem menija i osmišljavanjem obroka bave se nutricioniste i lekari. Važno je da se striktno poštuju sva pravila i ograničenja koja lekar propiše u odnosu na zdravstveno stanje svakog korisnika doma. Na primer, postoji poseban meni za dijabetičare, poseban za srčane bolesnike itd. bez obzira na ograničenja, obroci se spremaju tako da budu veoma ukusni. Koriste se sveže i zdrave namirnice. Ishrana je uravnotežena i sadrži sve grupe hranljivih sastojaka. Tu je povrće, voće, meso, žitarice … Za zdravlje je veoma važno da se poštuje i ritam obroka. Stari su poput dece i treba da imaju neki red u ishrani, te da budu uobročeni. Stoga se pored tri glavna obroka, servira jedna do dve užine u toku dana. Zajedničko obedovanje u trpezariji je prilika za druženje. Poput velike porodice, svi se okupe u tačno vreme na istom mestu i uživaju u ukusnim zalogajima. Korekcije u načinu ishrane kontroliše i propisuje nadležni lekar, prateći svakog pacijenta ponaosob.

Čovek je društveno biće. Osim što treba da bude na sigurnom i toplom i da bude sit i zdravstveno zbrinut, potrebno je na neki kvalitetan način ispuniti sate u danu. U domovima za stare slobodnog vremena je na pretek. Kako ga ispuniti? Kvalitet usluge u domu ogleda se i kroz ovaj važan segment. Osoblje kome je stalo do dobrobiti korisnika doma itekako se trudi da ih sve tokom dana animira. Osim svakodnevnih aktivnosti koje podrazumevaju druženje, igranje društvenih igara, šetnje, gledanje televizije, domovi za stare organizuju razne tematske večeri. Povod može a i ne mora da postoji. Redovno se slave rođendani korisnika. Osim toga organizuju se gostovanja umetnika, pozorišne predstave i slično. Negde se više neguje ovakva kultura, a negde manje. Bez obzira na to što su mnogi stanovnici staračkih domova dementni, to ne znači da ne treba da vode aktivan društveni život, te da im dan treba ispuniti pričom i smehom. Pozitivna energija i dobra atmosfera povoljnu utiču na sve zdravstvene aspekte.

Kao što je već napomenuto, starački domovi nude stalni medicinski nadzor. To znači da su tu uvek prisutne medicinske sestre i tehničari koji vode računa da svako redovno uzima terapiju, svakodnevno prateći zdravstveno stanje korisnika. Tu je domski lekar opšte prakse koji povremeno vrši preglede. Korisnicima se redovno meri krvni pritisak i prati se njihovo stanje i ponašanje. Lekarima se signalizira svaka promena. Svaki dom ima svoju politiku sprovođenja zdravstvene nege, tako da su ovo samo neke uopštene smernice, dok se za tačne detalje treba raspitati u konkretnom domu. Ovde je opisan najčešći slučaj, ali svakako treba uvek proveriti šta svaki dom za stare nudi i šta podrazumeva pod zdravstvenom negom i zaštitom.

Privatni domovi za stare mnogo se razlikuju od onoga što su nekad predstavljale državne ustanove ovog tipa. Osnovna razlika je u tome što im je kapacitet često manji, ali usmereni su ka tome da stvore potpuno drugačiju atmosferu. Ono što je nekad najveći broj ljudi odbijalo od domova za stare jeste sterilna, bolnička atmosfera, koja se manifestovala kroz miris bolnice, bolnički nameštaje, boje zidova sa masnom farbom u hodnicima, uniforme zaposlenih itd. Međutim, na svu sreću, privatni domovi za stare su sve to promenili. Smešteni su u adaptiranim privatnim kućama ili u namenski građenim objektima, koji više liče na odmarališta, hotele i privatne kuće nego na neku zdravstvenu ustanovu. O higijeni se mnogo vodi računa, tako da se umesto mirisa asepsola, unutra oseća neki prijatni osveživač. U sobama je nov i moderan nameštaj. Kreveti su normalni, a ne bolnički, osim u jedinicama koje su namenjene specijalnoj palijativnoj nezi. U dnevnim sobama su klub garniture sa stolovima, regalima, policama sa knjigama i televizorom. Sa strane su ukrasne vaze sa cvećem, na zidovima umetničke slike i fotografije. Starački domovi su ustvari kuće u kojima vlada topla atmosfera. U pozadini se čuje tiha nenametljiva muzika, televizor ili zvonki glasovi sestara. Tokom dana boravi se u dvorištu ili se unutra igraju društvene igre. U vreme obroka svi se skupljaju u trpezariji. Zna se i vreme kada se ide na tuširanje pre spavanja. Ponekad se organizuju razna gostovanja umetnika. Slave se rođendani i priređuju zabave tim povodom. Čeka se nova godina, slave se slave i drugi verski praznici. Sva je prilagođeno dostojanstvenom i što kvalitetnijem životu u trećem dobu. Zapamtite, birajte onaj dom za stare u kom je najbolja i najpozitivnija atmosfera!

Savremeni starački domovi mogu biti luksuzni ili pak imati nešto jednostavnije i skromnije uređenje. Najvažnije je da je higijena na visokom nivou i kako se osećate dok tu boravite. Neka to bude presudno prilikom odabira. Spolja mogu izgledati kao veće porodične kuće. Tako većina njih i izgleda. U okruženju je manje ili veće dvorište, a poneki imaju na raspolaganju čitave parkove. Sobe su dovoljno prostrane i jednostavno uređene, tako da ne budu pretrpane nameštajem. Imaju jedan ili više kreveta, noćne stočiće i odgovarajući broj ormara. U salonu ili dnevnom boravku su garniture za sedenje, stolovi i stolice za igranje društvenih igara, police sa knjigama, televizori, razni ukrasni elementi. Uređenje je takvo, da ako biste se tu našli a da ne znate gde ste, rekli biste da je to nečija kuća. Tačno tako – kuća, a ne ustanova! Starije osobe, a i mlađi članovi porodice lakše prihvataju preseljenje u dom upravo zbog ove tople atmosfere porodičnog doma. Postoje i posebne prostorije, tj. lekarske ordinacije u kojima se vrše lekarski pregledi. Takođe, tu su i dodatne prostorije koje služe za davanje terapije onim pacijentima koji je koriste. Svaki dom za stare ima svoju zelenu površinu. Ona može biti manje ili više prostrana. Uređena je tako da je prijatna za boravak tokom dana kada vreme to dozvoljava. Kupatila su veoma prostrana. U njima su eliminisane bilo kakve opasne prepreke, poput stepenika ili visokih zidova od kade. Sve je poravnato i pojednostavljeno, tako se osobe koje imaju poteškoće sa ravnotežom, lakše tu snađu i uz pomoć negovateljica okupaju bez bojazni da će pasti i povrediti se. Svega onoga čega nema u običnim kućama i stanovima, a što bi bilo od velike koriti starima, ima u domovima za stare. Kao što stan ili kuću preuređujete i kupujete razne zaštitne detalje i sprave, kada dođe beba, isto tako za bakama i dekama treba prostor po njihovoj meri. To je prostor u kom su oni bezbedni. Široki hodnici, rampe za invalidska kolica, liftovi, pokretne stolice, drške na zidovima, gelenderi i rukohvati – sve je tu da olakša kretanje i učini ga bezbednijim i lakšim.

Ovo pitanje moglo bi se i preformulisati u to kako da znate da je starija osoba kandidat za smeštaj u starački dom. Ima starih ljudi koji u poznijim godinama i dalje mogu samostalno da funkcionišu. Međutim, kraj je neminovan, kad – tad. Ovo je osetljiva tema, ali veoma važna, jer niko ne zna šta ga u starosti čeka. Za to su odgovorni način života, genetika i još mnogi činioci. Dakle, ako nije reč o nekoj nagloj promeni, koja sa sobom nosi potrebu da se o starijoj osobi vodi briga, kako oceniti koje je to trenutak u kome je nekom potrebna pomoć. Neko ko je do juče bio u snazi i potpuno samostalan, sada to više nije i treba mu pomoć. Tu je više faktora u igri. Situacija se razlikuje od slučaja do slučaja. Na primer, porodice koje žive u zajednici, tj. pod istim krovom sa svojim roditeljima, imaju nešto lakši posao kada je u pitanju neko minimalno zbrinjavanje svojih starijih članova. Dogod je moguće da to zbrinjavanje ne remeti u velikoj meri njihove živote i obaveze, ono je izvodljivo u kućnim uslovima. Ovakav slučaj je češći u manjim, seoskim sredinama. Tu obično viđamo velika domaćinstva, kod kojih svako ima svoju ulogu. Bake i deke imaju svoj prostor, skoro nikad nisu usamljene, jer tu uvek ima nekog. Deca, unuci, snaje, zetovi – tu je uvek neko ko će da pomogne. Međutim, ako su baka ili deka u takvom stanju da im treba danonoćna medicinska nega, da pate od težih oblika demencije, ili da iz bilo kog razloga zahtevaju stalni nadzor, onda se situacija komplikuje, čak i u ovakvim domaćinstvima. Koliko god da su život i poslovi vezani za kuću, mladi imaju svoje obaveze. Bez obzira kojim poslom se bave, i da li odsustvuju od kuće ili ne, tu su i obaveze oko dece i kuće. Štaviše, ne treba zanemariti činjenicu da je nekim starijim osobama potrebna medicinska nega i da se time bave stručne osobe. Još ako se na to doda i stalni nadzor, onda je to posao koji ne može da obavlja jedna osoba, već je nešto što zahteva punu posvećenost, nekog ko je medicinske struke. Upravo je to ono što nude starački domovi. Ne treba se libiti odluke da je dom za stare idealan u toj situaciji. S druge strane, u gradovima ili u manjim sredinama, gde mladi i stari žive zasebno, još je teže brinuti se o svojim roditeljima, bakama i dekama, u sopstvenoj režiji. Tada još više postaje očigledno da im je pomoć potrebna. Na primer, ako baka ili deka imaju neurološke probleme, otežano se kreću, nestabilni su, lako padaju, kako onda da ih pustimo da sami idu u prodavnicu. Čak i da ih snabdevamo namirnicama, uvek ćemo brinuti da ne odu negde sami, padu i povrede se. Veoma često, tu je i demencija da nam zada dodatnu brigu. I u stanu i van njega vrebaju mnoge opasnosti. Stari su po tome slični deci. Jednostavno, ne možemo ih ostaviti potpuno same bez nadzora. Treba da uložimo veliki napor, kako bismo eliminisali ili minimizirali mnoge opasnosti. Na primer, šta ako baka koja sama živi uključi šporet i zaboravi na njega. Šta ako se oklizne u kupatilu. Privremeno rešenje je da se iz kuće uklone svi potencijalno opasni uređaji i da joj neko priprema i donosi obroke. Takođe, trebalo bi da je neko često obilazi da bi se uverio da je dobro. Tu je gomila detalja, koji su vezani samo za bezbednost. Osim toga, treba neko da vodi računa o tome da li je popila sve lekove na vreme. A gde je društvo? I o tome treba razmišljati. Na koji način provodi vreme, da li je usamljena? Pored toga što brinemo kako je baki ili deki, treba da brinemo o sebi! Ne smemo zanemariti svoj život. Treba da napravimo jasnu granicu između ljubavi i obaveze s jedne strane i žrtve s druge strane. Niko ne treba sebi da dozvoli da bude žrtva bilo koje situacije. Briga o drugoj osobi ne sme da nosi sa sobom to da je vaš mir potpuno narušen. Evo jednostavnog primera: imate tvrdoglavog oca, koji živi sam i koji ne može samostalno da se brine o sebi. Ima zdravstvenih problema, teško se kreće, pokazuje izvesne znake demencije. Odbija tuđu pomoć. Gde ste tu vi? Budite se s brigom da li je pao, da nije negde otišao i izgubio se, da li redovno uzimao terapiju u toku dana… Gomila briga koje su pale na vaša pleća. Gde ste tu vi i vaša porodica? Zašto komplikovati stvari kada postoji jednostavno i pri tom, odlično rešenje. Sigurno mesto gde starije osobe uvek imaju društvo i nikad nisu usamljene – to je dom za stare. Takođe, to je mesto gde su oni potpuno bezbedni i gde stručne osobe vode računa o njihovom zdravstvenom stanju i o tome da se terapija uzima redovno. Što je zdravlje više narušeno, briga je komplikovanija, a nega zahtevnija. Iziskuju puno vremena i truda, a sve to je na jednom mestu obezbeđeno u domu za stare. Za kraj, ne zaboravite, da kada birate dom za svog ostarelog člana porodice, odlučite se za onaj u kom je najviše pozitivne energije koju stvara osoblje na prvom mestu. Osmeh i topla reč, nešto su nezamenljivo. S obzirom na to da je to nova kuća vašoj dragoj osobi, ona treba da bude puna ljubavi i pažnje. To je važnije svega drugog. Ako ste vi ta osoba koja treba da donese ovu odluku jer starija osoba o kojoj je reč ne može više samostalno da rasuđuje, znajte da radite nešto što je za nju dobro. Obezbeđujete joj mesto gde će biti bezbedna, gde će imati punu pažnju stručnih ljudi koji znaju svoj posao, a vi ćete imati svoj mir jer sve to znate. Zato, birajte natenane, obiđite što više domova za stare i uporedite ponudu. Na kraju, odlučite u skladu sa svojim unutrašnjim osećajem i znaćete da ste uradili pravu stvar.