Privatni vrtići Beograd

Privatni vrtići su obrazovne institucije za decu predškolskog uzrasta. Od kada se otvorio veći broj privatnih vrtića, roditeljima je znatno lakše. Pre svega, nema više bojazni da neće biti mesta za njihovo dete u vrtiću, kao što je to nekada bilo. Takođe, izbor je mnogo veći, tako da roditelji mogu na osnovu više parametara da odluče koje mesto je najbolje za njihovo dete. Tek kada su privatni vrtići stupili na scenu i kada su ušli u sistem subvencionisanog upisivanja, postalo je jasno da je veoma važno da svako dete pohađa predškolsku ustanovu i da za sve ima dovoljno mesta. To nisu servisi za čuvanje dece, već mesta gde mališani stiču svoja prva znanja, učeći šta znači biti deo grupe ili kolektiva.

Otvorio se veliki broj privatnih predškolskih ustanova, tj. privatnih vrtića, čak nekoliko stotina. Evidentno je da je izbor velik, što je doprinelo i većem kvalitetu. Kako odabrati privatni vrtić koji je po svim merilima najbolji za vaše dete? Nekada smo išli isključivo u državna obdaništa i to obično u ono najbliže kući. Da li je danas ostala praksa da deca obavezno idu u vrtić koji je lokacijski najbliži mestu stanovanja? U većini slučajeva to je tačno, s tim što je sada postoji veći broj vrtića u neposrednoj blizini, tako je otvoreno više opcija. Međutim, da li je neophodno da se ograničimo samo na sopstveni komšiluk? Naravno da nije. Čak, sve je više roditelja koji privatnu predškolsku ustanovu biraju na osnovu njenog kvaliteta, ustrojstva i načina rada. Lokaciju, kao bitnu stavku navode roditelji, koji insistiraju na praktičnosti. Oni su u potpuno u pravu. Ipak, činjenica da neki privatni vrtić nije u neposrednoj blizini mesta stanovanja ne znači da ga automatski treba precrtati sa spiska. Isto tako, praktično je i ako se privatni vrtić nalazi u blizini mesta zaposlenja ili na nekoj od tačaka koje se nalaze na putu od kuće do posla jednog od roditelja. Izbor je sada daleko veći. Ako tu svrstamo i neke od najboljih privatnih vrtića, koji se nalaze u blizini rute koju svakodnevno prelazimo, onda nam se izbor još više širi. Kako onda da znamo da smo doneli ispravnu odluku? Prilikom obilazaka vrtića, upoznajte se sa vlasnicima, osobljem koje radi direktno sa decom. Saznajte što više detalja u vezi sa programom i načinom rada. Informišite se o tome koje aktivnosti spadaju u redovnu nastavu, a koje su fakultativne. Takođe, pribavite i informacije o cenama i šta je tačno uključeno u cenu, a šta je to što treba doplatiti. Kada baratate svim ovim informacijama, lakše ćete napraviti poređenje između većeg broja privatnih predškolskih ustanova, kako biste u nekoliko krugova eliminisali jednu po jednu, dok ne dođete do one koja je zaista najbolja za vaše dete i za vas. Naoružajte se strpljenjem i nemojte prenagljivati sa odlukom. Krenite na vreme, tj. dajte sebi dovoljno vremena za biranje. Dobra stvar kod privatnih vrtića je ta što je upis moguć tokom čitave godine. Ne morate čekati zvanično novu školsku godinu, koja počinje u septembru, kako bi vaše dete pošlo u vrtić. To može da se desi i u sred leta i u sred zime. Napravite plan i odredite datum kada biste voleli da dete počne da pohađa vrtić. Uskladite to vreme sa svojim poslovnim obavezama. Na primer, mame koje treba da se vrate sa porodiljskog odsustva na posao, ne bi trebalo da čekaju zadnji čas da upišu dete u vrtić. Neophodno je uračunati i period adaptacije, koji je podjednako važan i za dete i za roditelje. Rasteretite se od drugih obaveza dok se dete u potpunosti ne prilagodi na novu sredinu u privatnom vrtiću.

Upoređivanje programa rada, utiska o prostoru, osoblju dovešće do toga da vam se u startu neki vrtići dopadnu više od drugih. Rukovodite se sopstvenim osećajem. Sagledajte sve aspekte. Uporedite šta je to što je prednost nekog vrtića u odnosu na neki drugi. Razmislite o tome koje se aktivnosti sprovode, koliko su velike grupe, da li je potrebno doplaćivati fakultativne aktivnosti, kakva je politika vrtića u odnosu na organizovanje kulturnih aktivnosti, kao što su posete dečijem pozorištu, bioskopu, muzejima, odlasci na izlete. Što se tiče programa rada, gledajte da dete ne bude previše opterećeno i da ostavite dovoljno slobodnog vremena za druženje sa njim. Stoga je veoma pozitivno ukoliko sve aktivnosti koje dete pohađa budu u okviru vrtića. To su na primer: časovi engleskog ili nekog drugog stranog jezika, sport za decu, ples, umetničke radionice i slično. Zapamtite da u najmlađe uzrastu nije dobro opterećivati dete i da ono treba da uživa u tome što radi, otkrivajući sopstvene talente i interesovanja. Dajte prednost vrtićima koji nude sveobuhvatni program.

Cene u privatnim vrtićima su raznolike i iskazane su na mesečnom nivou. Raspitajte se o uslovima za svaki pojedinačni vrtić, kao i o mogućnosti upisa uz subvencije grada. Imajte na umu da su cene uz subvencije znatno niže od redovnih. Kada upoređujete cene boravka dece u privatnim predškolskim ustanovama, vodite računa i o tome šta je sve uključeno u cenu. Obično je to svugde boravak dece, obrazovno vaspitni rad i ishrana u vrtiću. Razne aktivnosti mogu biti u ceni usluge, ali postoje i one koje se doplaćuju. Saznajte koje su aktivnosti u ceni, šta je to što treba doplatiti i koliko iznosi doplata. Takođe, ako reč o nekoj fakultativnoj aktivnosti, koja bi mogla da bude zanimljiva za vaše dete, raspitajte se i o tome koliko je procenat dece koji pohađa tu aktivnost. Mana fakultativnih aktivnosti je ta što deca koju roditelji nisu upisali na njih, mogu osećati izopšteno, pogotovo ako većina dece iz grupe pohađa tu aktivnost. Na primer, ako se časovi neke borilačke veštine doplaćuju, a većina dece ih pohađa, računajte na to da bi bilo dobro da i vaše dete pohađa ove časove kako se ne bi odvajalo od grupe. Starija školska deca imaju bolje razvijenu svest o tome da su interesovanja različita i razumeju značenje fakultativnih aktivnosti. Na najmlađem uzrastu, ovakva vrsta razdvajanja dece nije dobra.

Neke opštine i delovi grada imaju više vrtića od drugih. Gustina rasporeda privatnih vrtića nije savršeno izbalansirana, tako da, u zavisnosti od toga koja lokacija je za vas zanimljiva, imaćete manji ili veći izbor. Zamislite kako će izgledati vaš radni dan kad dete krene u vrtić. Radno vreme svih privatnih vrtića prilagođeno je standardnom radnom vremenu, tako da ako radite od 9 do 5, dete možete dovesti pre posla i doći po njega u povratku. Ako imate tu sreću da se još neko osim vas, roditelja, brine o detetu, na primer bake i deke, ono po dete mogu doći i ranije. Međutim, svim roditeljima koji nemaju ovaj luksuz, privatni vrtići odgovaraju upravo zbog radnog vremena. Ako ste, iz praktičnih razloga, zacrtali da vrtić bude u kraju gde živite, to je sasvim u redu. Lako ćete odvesti dete i doći po njega u povratku s posla. Naravno, ako radite od kuće, ili ste trenutno nezaposleni, lakše vam je da je vrtić blizu vašeg stana. Druga opcija je da predškolska ustanova bude na putu do kancelarije ili u njenoj blizini. I ova opcija je praktična. Šta je u vašem slučaju najbolje, znaćete kada zamislite vaš radni dan sa detetom i uzmete u obzir sve promenljive. Sastavite listu „za i protiv“ neke lokacije i predvidite razne scenarije. Na primer, ako se dete ne oseća dobro, trebalo bi da odete po njega u vrtić. Računajte na to da uvek budete u mogućnosti to da uradite. Ako treba da izađete s posla, da li ćete upasti u saobraćajni špic dok ne stignete blizu kuće, tj. vrtića koji je blizu kuće. S druge strane, ako vi odsustvujete s posla ili radite od kuće, da li je praktično da idete čak do kancelarije, ako se vrtić nalazi u njenoj blizini. Dobro razmislite o svemu. Čak iako nema idealnog rešenja, kao i uvek dosad, vodite se svojim osećajem.

Mališani su često pravi izbirljivci kada je hrana u pitanju. Dobro znamo koliko je uravnotežena i zdrava ishrana važna za pravilan rast i razvoj. Međutim, tu se javlja nekoliko problema. Deca često ne vole dosta toga što je zdravo i što bi trebalo da jedu. Više ih privlači junk food, tj. brza i nezdrava hrana. Ne smemo im uvek udovoljavati jer će se njihove navike u ishrani potpuno izobličiti i pokvariti. Što su duže u režimu loše ishrane, teže ih je od nje odvići. Vrtići su, na neki način, lek za ovo. Kako to? Da li ih tamo neko prisiljava da pojedu sve ono zdravo što se nalazi u tanjiru? Naravno da ne! Vrtić povoljno deluje ne dečije navike u ishrani po drugom osnovu. Pre svega, mnogo je zanimljivije i slađe jesti u društvu. Kada dete vidi svog druga ili drugaricu kako slatko jede, ono će ga imitirati. Istina je da ima i obrnutih primera u kojima neko dete nametne drugoj deci da ne vole neku namirnicu, ali mnogo je više slučajeva da dete zavoli neko povrće ili voće upravo zato što ga jede u društvu. Vaspitači se koriste raznim veštim trikovima, kojima motivišu decu da bolje jedu. Takođe, u vrtiću je puno aktivnosti, deca troše dosta energije, tako da, bez obzira na doručak i užinu, kad dođe vreme ručka, ona su opet gladna.

U privatnim vrtićima se obično servira 4 obroka u toku radnog dana. To su: doručak, ručak i 2 užine. Jelovnik nije slučajan i sastavljaju ga stručnjaci za ishranu dece. Porcije su dozirane prema uzrastu, ali naravno, ko želi još, uvek bude dovoljno. Za ručak se spremaju zdrava, domaća, kuvana jela. Mnoga deca kod kuće nemaju priliku svakodnevno da se hrane na ovaj način, jer prezauzeti roditelji nemaju vremena da kuvaju svakodnevno. Zato su mame i tate spokojne, kada znaju da dete svaki dan u vrtiću jede kuvanu hranu – kašikom. Doručak je raznolik i sastoji se od namirnica koje obiluju proteinima i ugljenim hidratima, kako bi deca dobila energiju za nastavak dana. Prva užina, koja se servira između doručka i ručka, obično je voćna, dok je druga, najčešće mlečna. Ukoliko dete pati od neke alergije na hranu, to se prilikom upisa evidentira, tako da se njemu nikad ne serviraju obroci koji sadrže alergen. Inače, u globalu, hrana koja se servira u privatnim predškolskim ustanovama je uglavnom hipoalergenska.

Adaptacija ili prilagođavanje deteta na vrtić je nešto što svaki novi polaznik treba da prođe. Ona je individualna stvar. U proseku, deca se adaptiraju u roku od mesec dana, ili kraće. Važna je uloga vas, kao roditelja, kao što je i važna uloga vaspitača. U privatnim vrtićima rade stručni vaspitači sa iskustvom, koji su već nebrojeno puta prolazili periode adaptacije sa mnogobrojnim mališanima, koji su prošli kroz konkretnu predškolsku ustanovu. Oni tačno znaju kako treba da osluškuju suptilne znake i prate ritam svakog pojedinačnog deteta. Nekoj deci potrebno je više vremena nego drugoj. Ne treba se ni sa kim upoređivati i praviti paralele. To nije dobro ni za vas ni za dete. Koliko god vremena da je potrebno, ono će proći, dan po dan.

Šta je to što vi, kao roditelji možete da uradite da unapred pripremite dete na polazak u vrtić. Postoji nekoliko koraka kojih bi trebalo da se pridržavate, kako biste napravili uvertiru za uspešnu adaptaciju na vrtić. Razgovor je veoma važan. Pričajte sa svojim detetom o promeni koja ga čeka. Neobavezno pomenite neki detalj iz vašeg detinjstva, koji je vezan za uspomene iz vrtića. Neka sve priče budu pozitivne. Probudićete prirodnu dečiju radoznalost, tako da će eventualni strah od nepoznatog i novog biti zamenjen željom da otkriju nešto novo. Ako dete ima starijeg brata ili sestru koji predstavljaju uzor za njega, neka mu oni ispričaju svoje priče. Ili vi ispričajte njihove dogodovštine. Na taj način, dete će poželeti da bude poput brata ili sestre, osećaće se važno i veliko zato što ga čeka polazak u vrtić. Igrajte se s detetom igara u kojima lutke ili plišane igračke idu u vrtić. Podelite uloge vaspitača i dece. Saznajte unapred šta je to što bi dete volelo da zna i šta bi konkretno pitalo svog vaspitača. Upoznajte se pre prvog zvaničnog dana u vrtiću. Neka dete vidi prostor i na kratko svoju novu vaspitačicu ili vaspitača. Ako je privatni vrtić u kraju, sigurno ima još neko poznato lice među vršnjacima koji će biti u istoj grupi. Ima primera kada ova činjenica detetu znači više od bilo čega drugog. Kad mama i tata odu i ono ostane samo u grupi, prisustvo najboljeg druga ili drugarice detetu uliva dodatnu hrabrost i osećaj sigurnosti. Ovakva prijateljstva su dragocena, nastavljaju se u školskom dobu, a nekima za čitav život. Dete, osim što se lakše prilagođava na vrtić, na konkretnom primeru saznaje šta znači prijateljstvo i koliko je vredno imati pravog druga.

Pripremni predškolski program za polazak u prvi razred osnovne škole već više godina unazad postao je obavezan. Nekada su u vrtić i predškolsko išla samo pojedina deca. Vrtić i dalje nije obavezan, ali zato predškolsko jeste. Program mora da pohađa svako dete i na kraju školske godine dobija uverenje neophodno za upis u osnovnu školu. Ovi programi sprovode se i pri osnovnim školama, gde su besplatni. Međutim, deca koja pohađaju vrtiće često nastavljaju i u predškolsko u istoj ustanovi. Jedan od razlika je što su se već navikli na kolektiv, grupu i vaspitače, a drugi je praktičan za roditelje. Naime, deca koja idu u predškolsku grupu u vrtiću, samo manji deo dana provode radeći na pripremnom predškolskom programu. On je uključen u redovnu nastavnu aktivnost. Ostatak vremena i dalje su u vrtiću, baveći se raznim aktivnostima koje su u sklopu programa. S druge strane, deca koja ne idu u vrtić i pripremni predškolski program pohađaju u osnovnoj školi, tu se zadržavaju veoma kratko. Znači da su ostatak dana slobodna i da kod kuće treba neko da ih čuva dok su roditelji na poslu. Čak i da čuvanje deteta nije neki problem i da to može da radi baka ili deka, dete nije okruženo svojim vršnjacima, kao što bi to bilo slučaj da i dalje ide u vrtić. Lišeno je više sati druženja i igre. Stoga je predškolsko u vrtiću uvek dobar i praktičan izbor. Obavezno predškolsko služi da se mališani postepeno pripreme na nove obaveze. Postaju odgovorniji i pored igre imaju i domaće zadatke. Uče se najosnovniji pojmovi iz matematike, maternjeg jezika i sveta oko nas. Sve ih to čeka od septembra, kada krenu u prvi razred.

Jaslene grupe u privatnim vrtićima primaju najmlađe polaznike. Neki privatni vrtići upisuju decu od 6 meseci starosti, dok se više njih opredelilo da donju granicu postavi na 12 meseci. Ima i pojedinih privatnih vrtića u čije jaslice možete upisati dete tek od navršenih 18 meseci. Za decu u jaslicama zadužene su medicinske sestre vaspitači. To je posebna struka, kojoj je specijalnost rad sa bebama. Neophodno je da postoji veći broj vaspitača ove struke, jer su jaslene grupe najmanje. Oko najmlađih ima najviše posla, tako da je važno da potrebe svakog deteta budu blagovremeno zadovoljene.

Kada je pravo vreme da dete pođe u vrtić? Neki roditelji, koji imaju izbora, smatraju da je prerano da dete krene u jaslice i čekaju da dete stasa za mlađu vrtićku grupu. Do tad ga samostalno čuvaju ili imaju osobu koja će to činiti, na primer baka ili deka. Međutim, mnogi nemaju izbora. Mame moraju da se vrate na posao oko detetovog prvog rođendana. Ipak, rani polazak u vrtić nije mana, već prednost. Deca se brže osamostaljuju i postižu veliki napredak kasnije kada pređu u starije grupe.

U privatnim vrtićima najčešći sistem podele je podela prema uzrasnim grupama. Ovakva podela je mnogima najlogičnija i donosi najbolje rezultate u radu sa decom. Kada su deca podeljena po uzrastu, onda je sa njima lakše raditi. Efikasnost je veća, upravo iz razloga što se programi rada lakše sprovode u delo. Svaki program ima svoje podele na to šta se radi u kom uzrastu. Na taj način, poznato je koje su to aktivnosti na raspolaganju kada je svaka grupa u pitanju. U privatnim vrtićima radi se u grupama optimalne veličine. Optimalan broj se kreće između osmoro i dvanaestoro dece, u zavisnosti od godišta, tj. uzrasta. Nakon jaslica, deca kreću u mlađu vrtićku grupu, nakon godinu dana prelaze u srednju vrtićku grupu i na kraju u stariju vrtićku grupu. Nakon toga sledi godinu dana predškolske grupe.

Šta su to mešovite grupe u vrtićima? Ovakva postavka je znatno ređa u odnosu na starosne grupe. Obično je prisutna u novootvorenim predškolskim upisana dok je još uvek upisano malo dece. Deca različitih uzrasta se spajaju u jednu grupu. Prednosti ovakve podele ogledaju se u tome što mlađa deca brzo napreduju učeći od starijih. S druge strane, kod starije dece se razvija empatija i osećaj odgovornosti jer dobijaju zadatke da pomognu mlađoj deci prilikom obavljanja raznih zadataka. Starije dete se oseća važnim i ponosnim kada dobije priliku da nešto uradi za svog mlađeg drugara i da mu u nečemu pomogne. U ovakvoj postavci vaspitačima je teže da sprovode program namenjen određenom uzrastu, pošto treba da rade više stvari paralelno.

U privatnim vrtićima sprovode se savremeni nastavni programi, koji su u skladu sa modernim pedagoškim standardima. Postoji više modela i načina rada. Kada se upoznajete sa radom neke predškolske ustanove, nemojte se libiti da pitate da vam objasne šta njihov program podrazumeva. Niste dužni da unapred znate šta znači model A ili Montesori program. Ukoliko je moguće zavirite u rad postojećih grupa, kako bi vam još jasnije bilo o čemu je reč. Kada prikupite sve neophodne informacije na terenu, bacite se na istraživanje. Nešto što je popularno tj. u trendu, ne mora nužno da bude pogodno za vaše dete. Vi kao roditelj najbolje ćete osetiti koji način rada bi za dete bio najbolji i na koji način smatrate da treba dete dalje da se usmerava. Što više o nečemu budete znali, to će vam biti lakše da donesete odluku koji privatni vrtić je najbolji za vaše dete.

Konkretno, što se aktivnosti tiče, one su ravnomerno raspoređene u toku dana. Privatni vrtići imaju istaknute rasporede aktivnosti po grupama. Ovi rasporedi su često dostupni na sajtu vrtića. Tačno se zna šta se odvija tokom svih dana u nedelji. Ako je neka aktivnost fakultativna, to je posebno naznačeno. Rasporedi liče pomalo na raspored časova u školi. Stavke koje se u njemu mogu videti su na primer: jezik i izražavanje, pričanje priča, čitanje knjiga (vaspitač čita deci knjigu po izboru), matematika za najmlađe, svet oko nas, muzika, likovno i umetničke radionice, ples, engleski jezik, neki drugi strani jezik, razni sportovi, slobodno vreme, šetnja ili igranje napolju, aktivnosti na otvorenom, popodnevni odmor, vreme rezervisano za obroke …

U privatnim vrtićima velika pažnja pridaje se učenju stranih jezika. Engleski jezik je danas nešto što se u modernom poslovnom i kulturnom svetu gotovo podrazumeva. Jasno je koliko je važno da deca što ranije počnu da ga uče. U najmlađem uzrastu dovoljno je da pohađaju kurs koji se odvija u okviru vrtića. Ovi časovi su beskrajno zanimljivi, a sprovode ih profesori engleskog jezika koji za ovu priliku dolaze u vrtić, kako bi održali čas. Moderni programi učenja engleskog za najmlađe veoma su interesantni. Reč je o multimedijalnim kompletima, koji obavezno imaju CD sa pesmama, knjige sa prelepima animacijama, bojanke, slikovne rečnike itd. sadržaji su takvi da su prilagođeni deci. U ovom uzrastu uči se isključivo kroz igru i druženje. Deca obožavaju časove engleskog jer oni unose posebnu dinamiku u njihov dan. Dolazi im profesor ili profesorka, novo lice kome se uvek raduju. Čeka ih ples uz poznate pesmice ili učenje novih, čeka ih crtanje, bojenje, kvizovi, igre pogađanja. Koristi se muzika, kartice sa slikama, posteri, i drugi edukativni materijal. Pored engleskog uče se i drugi strani jezici. Neki privatni vrtići imaju fakultativne časove, dok su drugi poseduju bilingvalnu notu, koja je manje ili više izražena.

Sport i fizička aktivnost su veoma važni za najmlađe. Oni rastu i razvijaju se, a uz pomoć sportskih aktivnosti utičemo na to da taj razvoj bude pravilan. Današnja deca daleko manje borave napolju nego pređašnje generacije. Decu sada više privlači statična zabava, koja se nalazi na ekranu (telefona, tableta, televizora, kompjutera..) jurcanje po dvorištu, raznorazne igre poput žmurke, lastiša i slično i dalje postoje, ali kako dete raste sve ga više zanimaju digitalni mediji, a sve manje prava zdrava fizička aktivnost na otvorenom. Danas, više nego ikad pre smo primorani da im organizujemo sportske aktivnosti. U najmlađem uzrastu deca još uvek nisu dovoljno zrela da počnu da treniraju neki konkretan sport. Dok ne stasaju za tako nešto, najprimerenije je da se deca bave nekom kombinacijom raznih sportova, koja se popularno zove sportić za decu. Profesori fizičkog vaspitanja zaduženi su za kreiranje ovih časova. Ove aktivnosti su slične, tj. skoro iste kao sportska animacija na dečijim rođendanima. Važno je da deca aktivno provedu deo dana, tj. vreme koje je namenjeno času fizičkog. Profesor „difovac“ kreira svaki čas, tako da deci bude interesantno i da budu angažovana onim intenzitetom koji je prikladan uzrastu. U sportskim aktivnostima koristi se lopta i drugi rekviziti poput čunjeva, traka, hulahopa, vijače itd. uključuje se i osnova raznih sportova, pa i onih sa loptom. Tako nekad se igra fudbal, a nekad se igra košarka na malom plastičnom košu. Sve u svemu, važno je da postoji stalna i redovna fizička aktivnost. Zbog važnosti ovih časova, oni su u redovnom programu skoro svih privatnih vrtića. Pored redovnih časova, u nekim privatnim predškolskim ustanovama postoje i dodatni časovi nekog sporta, koji su obično namenjeni starijoj i predškolskoj grupi. Ovi fakultativni časovi mogu biti časovi neke borilačke veštine. Sprovode se u toku radnog vremena vrtića, što je veoma dobro, jer znači da ne morate trošiti svoje slobodno vreme koje hoćete da provedete sa detetom, na to da ga dovodite ponovo u vrtić na dodatne aktivnosti. Fakultativne aktivnosti se uglavnom doplaćuju, mada to ne mora da bude strogo pravilo. Proverite u odabranom privatnom vrtiću da li postoje dodatne aktivnosti i šta je uključeno u cenu, a šta nije. Sportske aktivnosti u okviru vrtića sprovode se napolju ako vremenski uslovi to dozvoljavaju ili unutra, kada je kišovito, suviše vetrovito i hladno. Osim sporta, boravak na svežem vazduhu veoma je važan, tako da se napolje ide svaki dan, kad je vreme lepo ili prihvatljivo.

Deca u uzrastu dok pohađaju vrtić su veoma maštovita i kreativna. Imaju potrebu za umetničkim izražavanjem, koje se ispoljava kroz ples, muziku, ali i likovnu umetnost. Možete li da zamislite dete koje ne voli da crta ili da pravi nešto od plastelina? Umetničke radionice uglavnom su deo redovne nastave u vrtiću. Kada posetite neki od privatnih vrtića, videće ukrase u vidu kreacija koje su deca napravila. Ideje daju vaspitači, a nalaze ih uglavnom na internetu. Fascinantno je kako i najmlađi mogu da naprave prava umetnička dela koristeći boje i razne materijale koji se oko nas nalaze. Jedna od važnih stavki je ekologija i razvijanje svesti o tome da treba da čuvamo planetu. Deca to rade tako što koriste nešto što bi se inače bacilo i pretvaraju ga u malo umetničko delo, dajući mu novi život i svrhu. Na primer od rolni od toalet papira može svašta da se napravi. Ovakvi ukrasi često krase sobe i hodnike vrtića. Ni prazne plastične flaše nisu ništa manje inspirativne. U privatnim vrtićima sav materijal je obezbeđen deci, tako da ne morate da brinete o kupovini bojica, flomastera, vodenih boja, plastelina i slično.

Vannastavne aktivnosti trebalo bi da se sprovode tokom radnog dana, tj. u okviru radnog vremena vrtića. Ako dete u privatnom vrtiću ima časove engleskog, sportića za decu, i uz to pohađa balet, ples ili neku borilačku veštinu, nema potrebe da ga dodatno opterećujete time što ćete ga uveče voditi na još neku aktivnost. Deca, koja su upisana na previše vannastavnih sadržaja su stalno umorna i ne mogu sve to da postignu. Nađite balans. Utvrdite šta program vrtića podrazumeva i šta sve dete radi i uči u toku dana. Pored svega toga možete ga upisati još na neku aktivnost, ali tu stavite tačku. Kako bi vaše dete u svemu moglo da uživa, a ne da bude preopterećeno i umorno.

Privatni vrtići na prvom mesto stavljaju bezbednost dece, u svakom smislu. Kada je reč o fizičkoj bezbednosti, većina njih ima obezbeđenje i video nadzor, dok se strogo vodi računa da vrtić spolja bude zaključan. Motri se na to ko ulazi u vrtić i kojim povodom. Što se tiče one druge vrste bezbednosti, ona se odnosi na to da su deca u prostoru u kom ne mogu da se povrede. Poput igraonica i privatni vrtići su opremljeni raznim zaštitnim elementima, kojima je uloga da spreče povređivanje tokom igre. Nema oštrih ivica, stubovi su obloženi sunđerastim strunjačama, kao i podovi u prostorijama za igru. Stepeništa imaju ograde i kapije koje se zatvaraju na rezu, tako da deca ne mogu da ih otvore. Sa decom radi dovoljan broj vaspitača tako da neko uvek motri na svakog mališana. Roditelji mogu da budu bezbrižni kada ostave svog mališana u odabranom privatnom vrtiću.